У Србији се месецима полемише о сету правосудних закона који су усвојени, иако је Брисел имао замерке. Затим су закони о јавном тужилаштву, о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, те Закон о судијама и акт о Високом савету тужилаштва послати Венецијанској комисији, која је дала мишљење да се нова решења у одређеној мери, поново морају мењати.
Венецијанска комисија признала је релевантност циљева којима тежи власт – побољшање ефикасности судства и јавног тужилаштва, али је и дала препоруке шта треба мењати, а које се највише односе на именовање судија и тужилаца односно колико могу бити на функцији.
Правосудни закони доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, такође се смањују надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Комисија, у извештају који је објављен на сајту и који има 23 странице, наводи да промене закона утичу на расподелу надлежности и обим хијерархијске контроле унутар јавног тужилаштва, проширују околности у којима се привремена именовања и поновна именовања могу користити и у судству и у тужилаштву, мењају режим привременог распоређивања јавних тужилаца и имају за циљ увођење прерасподеле одређених основних судова и тужилаштава у Београду. Сматра да је прихватљиво ново законско решење којим је надлежност за одлучивање о привременим распоређивањима, односно премештајима јавних тужилаца, пренета на Високи савет тужилаштва. Навела је и недостатке који "појединачно и кумулативно уклањају раније постојеће механизме самосталности јавног тужилаштва и дала препоруке – враћање на нехијерархијски систем за одлучивање о приговорима на обавезна упутства".
"Надлежност за одлучивање о приговорима на годишњи програм рада јавног тужилаштва требало би да остане у Високом тужилачком савету. Уместо захтевања претходне сагласности, закон треба да прецизира услове под којима Врховно јавно тужилаштво има дужност да обавести Министарство правде о међународним споразумима о сарадњи. Привремена именовања главних јавних тужилаца требало би да буду ограничена на једну годину, без могућности поновног именовања. Могућност поновног именовања главних јавних тужилаца на исту функцију након истека почетног мандата требало би искључити", наводи се у извештају и додаје да би "посебном одељењу за сајбер криминал требало дати већу структурну и оперативну аутономију", као и да мандати председника судова не би требало да буду "обновљиви" осим у "ограниченим и изузетним околностима".
О заврзлами око правосудних закона за "Јутро на РТ" говорио је председник Уставног суда и професор уставног права Владан Петров. Он је и члан Венецијанске комисије, али није учествовао у доношењу мишљења, јер је из државе на коју се одлука доноси. У процедури пред Уставним судом је и оцена уставности ових закона.
Како је рекао, уз опаску да ће се изразити цинично, из Европске уније стижу "добронамерне сугестије" да ће средства бити "замрзнута", ако не усвојимо препоруке.
Навео је да је формирана Радна група за спровођење препорука Венецијанске комисије и да се организују јавна слушања о законима.
"Очекујем да ће врло брзо бити и финални документ који ће бити послат Венецијанској комисији", истакао је и додао да је добро да сви који су заинтересовани учествују и дају сугестије.
Како је рекао, "став Европске уније је политички".
"Ми смо господари решења. Не можемо бити сигурни да ли ће се ЕУ свидети решење. То је политика. Моја интенција није да говорим у прилог власти или опозиције, моје је да кажем како јесте. Венецијанска комисија ће, када јој се достави нацрт измена, дати неку врсту додатног мишљења. Ако те измене закона буду суштинске и односе се на препоруке које је Венецијанска комисија дала, очекујем и да ће финално мишљење Венецијанске комисије бити промењено. Али, да ли ће то бити довољно да Европска комисија каже - да, то је то? То није питање испуњавања правних питања, већ питање политике", рекао је.
Како је рекао, добро је што је Венецијанска комисија рекла да је одлука о упућивању тужилаца на Високом савету тужилаштва, а не да то одлучује врховни тужилац – исправно решење.
"То је један озбиљан квалитет и корак напред. Али, за неколико решења није довољно консултована стручна јавност. Да јесте, можда би и мишљење Венецијанске комисије било боље и позитивније. Она неће превише да се меша ако је постигнут консензус. Овде није било тако. Не правдам никога, не критикујем и не браним, такве су биле прилике. Могао је да се постигне шири консензус", навео је.
Рекао је да сет правосудних закона, не "погађа превише судство, можда само онај део где се предвиђа да судије могу бити поново изабране, а то ће се сада променити".
"Ове измене се односе више на тужилаштво. Ту су решења различита. Ми смо се као држава определили за решења која редукују аутономију тужилаштва, што је некакав стандард Венецијанске комисије. Да нисмо на европском путу, сумњам да би се на решења која су изнета до те мере водило рачуна. Наш политички, па донекле и правни суверенитет је ограничен на европском путу. Није питање да ли треба и да ли можемо да дозволимо ограничавање, ми смо држава на европском путу и то је званична политика. Реч је о одређеним међународним документима које смо ми на том путу потписали", додао је.
Како је навео, "нисмо потписали одузимање суверенитета".
"Политички захтеви Европске уније су за државу чланицу једно, у односу на ону која је кандидат. Ми смо нажалост на том путу јако дуго. И ови захтеви се не могу посматрати одвојено у односу на главни захтев који се не везује за правосуђе, него за потпуно усклађивање наше спољне политике са спољном и безбедносном политиком Европске уније, што раније није би случај. То се није тражило од државе која је на европском путу, него након што постане чланица", истакао је Петров.
Како је рекао, након сукоба Русије и Украјина тај захтев је пооштрен и сада се од нас то очекује.
"Правосудни закони и реформе правосуђа које су сада измењене, не дирају у уставне промене 2022. године", напоменуо је.
Говорећи о захтеву ЕУ да Србија призна лажну државу, рекао је да "једног лепог дана, када се тај процес доведе до краја, последње што држава Србија треба да одлучи је да ли жели да нормализује односе, то је та формулација, са тзв. Косовом".
"То је несумњиво 'виа факти' признање, а највероватније би подразумевало и 'де јуре' признање. Оног момента када ми дођемо до фазе пријема, а последњи услов је Поглавље 35, кад год се то буде десило, ми у једном тренутку морамо да распишемо референдум да ли желимо улазак у Европску унију. На том референдуму би већина од изашлих бирача требало да каже да смо спремни да крајње осетљиве, а можда за неке од нас и неприхватљиве захтеве, да их прихватимо. Али, то неће бити одлука једног човека, државног органа, већ грађана као носилаца суверености", подвукао је Петров.
Он је рекао и да "не би, да је министар правде, евроинтеграција или премијер, давао изјаве да ћемо испунити све препоруке Европске комисије", као што је рекао министар Немања Старовић, већ би сваки дан био са радном групом која се бави препорукама, како би се видело шта је најбоље да се уради.
"Има у радној групи различитих мишљења", истакао је.
Како је навео, "не вреде нама европска решења, ако она истовремено нису и наша".
"Европска унија нам најчешће замера недовољну имплементацију решења. Стога је боље не усвојити нека решења ако то решење не одговара нашем менталитету. Пронаћи неку другу бољу солуцију", навео је, коментаришући и најављене измене Породичног закона.