Министар правде Ненад Вујић изјавио је да су радни текстови измена и допуна сета правосудних закона са више понуђених алтернативних решења, која су у складу са мишљењем експерата Венецијанске комисије, послати у петак, заједно са образложењима, додајући да од њихових експерата сада очекује хитан одговор.
Он је поновио да мишљење Комисије није пресуда већ да је реч о саветодавном телу Савета Европе које даје препоруке, као и да Венецијанска комисија (ВК) даје оквир у којем би једна држава требало да се креће приликом измена закона. Објаснио је да је убрзан процес усклађивања мишљења са изменама, јер је од ВК тражено хитно мишљење због чега, како је нагласио, сада по његовом добијању и Србија треба да ради брже, преноси РТС.
На питање када очекује одговор ВК, Вујић је рекао да га очекује убрзо, додајући да су "известиоци радне групе расположени да буду у онлајн комуникацији са Венецијанском комисијом".
Он је поновио да није тачно да је изменама ових закона направљен корак уназад, већ да је направљен велики посао и корак унапред када је реч о владавини права.
Венецијанска комисија је као добро решење оценила да уместо Врховног јавног тужиоца о упућивању јавних тужилаца одлучује Високи савет тужилаштва (ВСТ), а као алтернативно решење, како је навео министар, уколико не буде осам гласова, односно две трећине гласова за упућивање, понуђено је да се одлучује са шест гласова.
У том случају би се из одлучивања изузели чланови ВСТ по положају, тј. министар правде и врховни јавни тужилац, па би шест гласова опет било две трећине укупног броја гласова од девет чланова Савета. Поред тога, када је реч о упућивању тужилаца у тужилаштва, како је рекао Вујић, дато је решење да упућивање може да траје годину дана, а у изузетним ситуацијама три године, односно када је тужилаштво преоптерећено.
Навео је да ће ВСТ једном годишње проверавати да ли постоји потреба да ти тужиоци остану у тужилаштвима у која су упућени.
Правосудни закони доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, такође се смањују надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац. Европска унија је саопштила да су они корак уназад, те је Београд тражио мишљење Европске комисије, како би изменио тек донете акте.