Врањеш: "Трећи ентитет" је питање Федерације БиХ, Србија главни ослонац Српској

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш оценио је данас да "питање трећег хрватског ентитета у Босни и Херцеговини не може изоловано да се посматра као некакав инцидент који се десио у Загребу у организацији десно оријентисаног невладиног сектора, већ да је контекст много сложенији и може се пратити од Вашингтонског споразума 1994. којим је формирана Федерација БиХ, па све до данас".

Сарајево шаље ноту Загребу: Због приче о трећем ентитету у БиХ

Са скупа одржаног у Загребу под називом "Пад либерализма и нови успон хришћанских нација" послата је идеја од "трећем ентитету", а Сарајево је реаговало протесном нотом. 

Амбасадор је за "Политику" рекао да Република Српска овај проблем доживљава као унутрашње питање Федерације БиХ и све док њихови политички "било договори, било конфликти не дотичу уставну и територијалну позицију Српске, званична Бањалука се неће мешати". 

"Тај став је био видљив и током преговора о изменама изборног закона током 2021. и почетком 2022. године, али и тада смо гледали покушаје да се у ово питање увуче и Република Српска. Милорад Додик, као тадашњи члан Председништва БиХ, јасно је одбацио сваки покушај да се кроз ово питање обухвата и уставна позиција РС и до данас нисмо одступили од тог приступа. Тако да је и питање трећег ентитета нешто што треба да разреше Бошњаци и Хрвати међу собом", рекао је Врањеш.

Према његовим речима, оно што је сигурно, бошњачка политичка елита, без обзира на страначку подељеност, има јединствен став да БиХ треба додатно унитаризовати и ентитете ослабити до нивоа нестанка, а не вршити њену децентрализацију, тако да је потенцијална територијална подела ФБиХ потпуно у супротности са бошњачким хегемонистичким амбицијама којима се годинама заносе.

"Зато у БиХ не постоји могућност унутрашњег дијалога између две стране - Републике Српске и ФБиХ и три конститутивна народа, како дејтонски Устав налаже. Звучи парадоксално, али овим својим тежњама за политичком доминацијом над целом БиХ, Бошњаци у ствари руше ову крхку државну заједницу", рекао је амбасадор.

Наш избор

Крњен, погажен и извитоперен: Шта је остало од Дејтона после 30 година

Он је на питање да ли би БиХ могла да буде "успела држава" са три ентитета ако то већ није са постојећа два, рекао да је "БиХ дејтонски октроисани конструкт који данас функционише као државна заједница два ентитета, која су се усагласила 1995. зарад успостављања мира да наставе живот у БиХ на бази равноправности три конститутивна народа".

"Дакле, БиХ није национална држава Бошњака и осталих грађана, како Сарајево замишља уређење, него национално строго подељена државна заједница која има шансу да опстане докле год нису угрожена политичка и уставна права нити једног од три конститутивна народа", рекао је Врањеш.

Како је нагласио, из ове перспективе потенцијална подела БиХ на два ентитета без било каквих територијалних уступака Републике Српске додатно би избалансирала политичке односе три народа, а БиХ би више личила на конфедерацију него што је данас случај и вероватно би тако имала већу шансу да политички опстане, а то искључује унитаристичке планове политичког Сарајева којих ће се они тешко одрећи, тако да је и политички и правно овај сценарио скоро немогућ.

"Пре ће се БиХ распасти, него што ће се постићи унутрашњи договор да се подели ФБиХ на два ентитета", истакао је амбасадор БиХ.

О новом високом представнику

Врањеш је навео да претпоставља да су Русија и Кина остале на истим становиштима као и 2021. године - да би биле спремне да гласају за новог и њима прихватљивог високог представника уколико би добио ограничен мандат, али је тешко очекивати да оне овај став могу наметнути осталим чланицама Савета безбедности УН.

Бањалука предала Савету безбедности УН извештај: Неизабрани странац као сенка над БиХ

"Оно што можемо да очекујемо јесте да се позиција САД променила према ОХР-у у односу на 2021. годину. То видимо из неколико показатеља. Поред видљиве пасивизације последњих годину дана када је реч о мешању САД у унутрашња питања БиХ, видимо да нису вољни да више финансирају ОХР у мери као што је то био случај последње три деценије. Из тих показатеља можемо да претпоставимо да би и САД могле да буду на сличним становиштима као и Русија и Кина, да ОХР треба затворити кроз ограничен мандат неког свима прихватљивог високог представника", рекао је он.

Према његовим речима, ако би то прихватили сви у СБ УН, у том случају БиХ би добила легалног високог представника који не би вршио репресију и правио хаос у БиХ. 

На питање хоће ли Трампова администрација у овом случају имати више слуха за жеље и ставове Бањалуке, Врањеш је рекао да се спољнополитичке активности руководства Републике Српске последњих месеци крећу у правцу повећавања степена разумевања са САД, као и одржавања већ одличног партнерства са Русијом, Израелом, Кином, Мађарском, а све заједно под снажном подршком матице Србије, која је, како је рекао, "наш главни ослонац".