Врањеш за "Јутро на РТ": Три сценарија за ОХР после пензионисања Кристијана Шмита

У Савету безбедности УН могла би већ на јесен да буде отворена расправа о судбини канцеларије високог представника - ко и под којим условима може да наследи немачког нелегитимног представника Кристијана Шмита за ког се спекулише да ће до краја године отићи из БиХ због пензионисања.

Руска Федерација као стална чланица са правом вета је јасно ставила до знања под којим условима би гласала за новог високог представника. Прво је да нови дипломата дође на ограничен мандат, не дуже од годину или две, а да његов једини мандат буде затварање канцеларије високог представника, као и да нема говора о коришћењу бонских овлашћења.

Да ли је Дејтон угрожен? Руска оцена стања на Западном Балкану

Иза тих услова, стала би и Кина. Високи представник је део БиХ од њених темеља из Дејтона кроз Анекс 10. Али како је Устав БиХ мењан силом странаца, тако је мењана и улога високог представника који је у руке добио оружје звано бонско овлашћење, односно моћ да донесе амандмане и да мења чак и законе по свом нахођењу без икакве контроле.

Професор и амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш за "Јутро на РТ" оцењује да у БиХ постоје покушаји да се српско становништво идентитетски прекомпонује као некакви Босанци, Херцеговци православне вероисповести.

"Напад на српски идентитет у БиХ траје дуже од века. Не говоримо више о случајностима. Методе су се мењале, форма и окупатори, али је суштина остала иста. Зато сам и ја деловање у БиХ, назвао окупационом управом. Имамо једну политичку и војну страну силу која спроводи своје интересе мимо Дејтонског споразума и мимо воље српског народа", наводи Врањеш.

Коментаришући изјаву премијера Републике Српске Сава Минића да би Шмит могао пред само окончање мандата да потпише Закон о државној имовини на штету српског народа, Врањеш истиче да то није немогућ сценарио.

"Имовина БиХ је подељена Дејтоном. Чак и кад би наметнуо такав закон, то не би могло да ступи на снагу. Ми немамо катастар БиХ, то се налази на ентитетским нивоима", каже Врањеш.

Последњи покушај Шмита и НАТО-а: Удар на војну имовину Српске

Он истиче да војни и цивилни аспект присуства ОХР у БиХ јесте дефинисан Дејтонским мировним споразумом, али да није, како додаје, нигде описан такав мандат какав сада имамо у пракси.

"У Дејтону пише да ће стране судије Уставног суда да раде пет година и да оду, а да ће потом, Уставни суд да ради аутономно са судијама из редова конститутивних народа. Четврт века касније, ми имамо стране судије које мењају политички систем БиХ на штету Републике Српске", указује саговорник Јутра на РТ.

На данашњи дан се, подсећа Врањеш, обележава 108 година од смрти Гаврила Принципа и истиче да је он настрадао јер се борио против окупатора, а да ми и данас говоримо о окупационој управи.

"Српски народ и данас има исти проблем иако се променила методологија и актери. Суштина је остала иста, да некаква страна сила креира систем мимо воље српског народа. Историја показује цикличност. Та борба за слободу никада није престала. Зато је Република Српска важна за позицију опстанка српског народа", наводи Врањеш.

Не постоји ограничење мандата високог представника, истиче Врањеш, али чињеница да је најавио одлазак, према мишљењу саговорника РТ Балкан је излазна стратегија Шмита: како да напусти функцију, а да не обрука превише Немачку чији је експонент.

"У новембру би могло да се отвори питање новог високог представника. Постоји неколико тих сценарија. Колико је мени познато, Русија није одустала од својих принципа да би они подржали именовање високог представника само у случају ако би био последњи који би затворио ОХР. Кина би претпостављам подржала. Америка ће кроз тренутне показатеље о томе шта мисле о Шмиту и ОХР-у, укидањем финансирања, дистанцирањем од њега, претпостављам да би и њима такви услови били прихватљиви. Поставља се питање шта би урадили Французи и Британци који имају право вета", објашњава Врањеш.

Цвијановићева: Шмит дефинитивно одлази – Сарајево неће бирати наследника

Хипотетички сценарио број два, оцењује саговорник "Јутра на РТ", био би да се то питање врати на савет за имплементацију мира.

"Тешко би то ишло без подршке САД. Поставља се питање да ли би могли два пута да изведу ову превару као што су извели са Шмитом ако се не сагласи САД. Трећи сценарио је да се не именује високи представник него да ОХР почне да личи на институцију, која би се потенцијално изместила и из Беча или неког другог седишта вршила неки мониторинг Дејтона без некакве личности ",  закључује Врањеш.