Посланици Скупштине Србије данас на трећој седници редовног пролећног заседања расправају о изменама изборних закона, а на почетку заседања посланици су постављали питања Влади, министрима, институцијама...
Посланик Борислав Антонијевић из посланичке групе Ми снага народа Бранимир Несторовић тражио је да се разјасни све поводом информација да се појавила домаћа фирма која се нуди за куповину Нафтне индустрије Србије.
Милица Марушић Јаблановић из Еколошког устанка питала је каква судбина чека државне апотеке и указала да смо недавно имали несташицу физиолошког раствора.
Ивана Стаматовић из клуба Покрета социјалиста - Здрава Србија рекла је да ће поднети иницијативу да се о злочинима у Јасеновцу више говори у образовању и да деца обилазе место где је био логор током Другог светског рата.
Покрет слободних грађана је питао да ли ће бити реконструкције Владе Србије. Слободан Петровић из странке СРЦЕ тражио је одговор да ли у бирачком списку "постоје особе од 150 година".
Посланици су питали и о честим искакањима возова из шина. Угљеша Мрдић питао је зашто се предмет о убиству адвоката Мише Огњановића налази годинама у фиоци.
Парламент дебатује о законима о избору председника Републике, о избору народних посланика, о локалним изборима, као и акту о Уставном суду, које је поднео посланик СНС Мирослав Петрашиновић. Он је навео да су текстови усаглашени са препорукама Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР).
Новине предвиђају увођење обуке за све чланове бирачких одбора коју ће организовати Републичка изборна комисија. Она у року од три месеца од ступања закона на снагу треба да пропише начин како ће се изводити обука и како ће бити организована. РИК ће водити и регистар свих који су прошли обуку. На крају обуке ће сви добити потврду која ће важити три године. Предвиђени су и случајеви у којима потврда може бити одузета, на пример, ако њен носилац буде правоснажно осуђен за кривично дело против изборног права или уколико избори буду поништени на бирачком месту где је био ангажован.
Исти бирач моћи ће да подржи више партија приликом кандидовања за изборну трку, а до сада је могао само једну.
"Назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине. Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине", објаснио је Петрашиновић.
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, оне се односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду доказе о евентуалним неправилностима. Рок је раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана. Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана. Рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
Републичка изборна комисија, али и градска и општинска изборна комисија биће задужене да поднесу кривичну пријаву тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.