Србија и Балкан
Апотека Београд не издаје лекове на рецепт: Објекти без интернета, не могу да приступе систему РФЗО
Још увек се не назире решење за проблеме у Апотеци Београд: рачун је у блокади због нагомиланих дугова, запосленима се дугује 12 и по плата, добављачима не зна се колико
У већини објеката Апотеке Београд већ данима нема интернета, због чега није могуће издавање лекова на рецепт.
Запослени наводе да су им "везане руке", јер без интернета не могу да приступе систему Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), па апотеке тренутно функционишу као обичне продавнице у којима се лекови могу купити искључиво за готовину.
Према речима Милине Марић, специјалисте фармакоекономије и управнице једне од апотека, сви објекти у систему немају интернет од 30. априла, што им онемогућава свакодневни рад.
"Не издајемо лекове на рецепт, јер не можемо да приступимо порталу РФЗО-а. То је најновији и можда највећи проблем у овом тренутку. Свим апотекама је искључен интернет и наше касе буквално раде као касе у трговинама. Kолико смо упућени, надлежни то покушавају да реше, а цифра за ове трошкове није толико велика да не би могла да се реши", наводи Марић за портал "Бизнис.рс".
Истиче да је прекид у раду система велики ударац за све апотеке у ланцу, а посебно за велике објекте попут апотеке "Богдан Вујошевић" на Новом Београду, која има кључну улогу у снабдевању најмлађих пацијената.
Kако објашњава, ова апотека свакодневно припрема терапије за потребе Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и Института за мајку и дете, али и других здравствених установа. Реч је, пре свега, о магистралној изради лекова – сирупа, капсула и других препарата који се не могу набавити као готови производи, већ се праве индивидуално, у складу са потребама пацијената, најчешће деце са тешким и специфичним обољењима.
"То су терапије које не могу да се купе, већ морају да се израђују за сваког пацијента посебно. Управо зато је рад оваквих апотека од пресудног значаја", наглашава она и додаје да је додатни проблем што апотеке немају довољно материјала и ресурса ни за магистралну производњу јер снабдевање практично не постоји још од септембра 2025. године.
Указала је да упркос разговорима са Министарством здравља и одлуци да се обезбеди минимум капацитета кроз неколико апотека и лабораторија, конкретна помоћ још није стигла. У међувремену, несташице основних супстанци додатно отежавају рад – поједини лекови, попут атропина, више нису доступни ни за магистралну израду.
Подсетимо, одборници Скупштине града Београда у децембру прошле године усвојили су информацију о покретању поступка концесије Апотекарске установе Београд. Иако је већина запослених ово видела као увод у приватизацију на мала врата, од градских челника могло се чути да апотеке неће бити приватизоване и да град кроз модел концесије тражи партнера како би се пронашло одрживо решење за опстанак градске апотекарске мреже.
Милина Марић истиче да је на последњем колегијуму 22. априла речено да концесиони акт није израђен и да поступак није покренут, али да се од концесије није одустало.
Незванично, међу запосленима се спекулише да би будући концесионар могао да задржи око 40 апотека, док би остали објекти били затворени или пренамењени. Од некадашњих 106 апотека данас их ради око 40, а број се свакодневно смањује јер се на појединим локацијама објекти привремено затварају због техничких проблема и недостатка кадра.
Запосленима се, наводи Марић, дугује дванаест и по плата, док тачан износ обавеза према добављачима није познат. У међувремену је број запослених драстично смањен – са око 800 радника на око 340. Укупан износ блокаде рачуна Апотеке Београд премашио је 500 милиона динара. Према подацима Народне банке Србије, тренутни дуг износи 516.037.597 динара.
Live
