РТ Балкан истражује: Зашто је попис у Црној Гори толико важан

Попис становништва, домаћинстава и станова је пребројавање које се, у складу са међународним препорукама одржава на сваких десет година. Овакво статистичко бројање је у свим земљама рутински посао, али не и у Црној Гори.

Уместо да буде пуко пребројавање, попис у Црној Гори постао је политичко, али и национално питање. Од кад се Црна Гора одвојила од Србије на референдуму 2006. године, попис у овој земљи добија много већи значај од пуке статистике, а кључно питање постаје кога је више - Црногораца, или Срба.

У Црној Гори је попис до сада одржан 10 пута, почевши од првог 1879. године, спроведеног у време краља Николе Петровића. Ипак, у 21. веку Црна Гора је два пута одлагала пописивање свог становништва. Најпре је попис из 2001. године одложен за 2003, а одложен је и 2021. године.

Тачку на питање спровођења пописа ставиће Влада Црне Горе данашњом одлуком да он буде одржан од 1. до 15. новембра.

Сам попис означава прикупљање података до најнижег територијалног нивоа, као што су насељена места и делови насеља. Подаци који се прикупе пружају информације о специфичностима становништва као што су пол, старост, образовна структура, брачни статус, економска активност.

Такви подаци значајни су због годишње процене броја становника и пројекција за дужи временски период, за многа демографска истраживања, проучавање миграционих токова, али и за остваривање права припадника националних мањина на основу броја оних који се изјасне као припадници поједине етничке групе.

Три питања која деле јавност у Црној Гори

Иако попис подразумева упитник разноликих питања о сваком становнику, постоје три која деле јавност у тој земљи. То је изјашњавање којој нацији припадате, које сте вероисповести, као и којим језиком говорите. 

Ова такозвана идентитетска питања кључна су за политичке актере у земљи.

Разлог томе је што се изјашњавање грађана о вери, нацији и језику морају одразити на законска решења која мањинама пружају одговарајућа права. Подсетимо, Уставом Црне Горе из 2007. године српском народу није признат статус коститутивности.

Други разлог је то што је Демократска партија социјалиста на челу са Милом Ђукановићем годинама радила на стварању слике у јавности, како између Црногораца и Срба постоје непремостиве разлике, не само у припадању нацији, већ и по питању језика и припадности цркви.

Тако је Ђукановић радио на формализацији постојања црногорског језика увођењем два нова слова. Годинама је оспоравао право постојања Српске православне цркве у Црној Гори, радећи на стварању такозване Црногорске православне цркве која постоји као невладина организација.

Зато не чуди што је изјашњавање на попису постало толико важно.

У Црној Гори је било иницијативе да се ова питања идентитета изоставе. Центар за демократску транзицију (ЦДТ) предложио је 2020. године да се приликом пописа становништва не прикупљају подаци о националној и религијској припадности и о језику.

Као разлог за то навели су да ће тако попис проћи без политичких тензија, билборда, кампања и промоције национализма, што је, како су оценили, доминирало током пописа 2011. године.

Међутим, та иницијатива је одбијена уз образложење тадашње власти и политичких актера да грађани морају имати право да се слободно изјасне о својој верској и националној припадности и да у складу са тим добију одговарајућа грађанска права.

"Ако лице не жели да се изјасни о националној, односно етничкој припадности, вери, матерњем језику и језику којим лице уобичајено говори, уписује се одговор "Не жели да се изјасни", наводи се у предлогу владе.

Резултати последњег пописа фалсификовани на штету српског народа?

Према последњем пребројавању становништва у Црној Гори из 2011. године, 278.865 грађана изјаснило се као Црногорци, а 178.110 као Срби.

Међутим, већински, грађани су рекли да говоре српски језик – њих 265.895 што је 42,88 одсто, док је 229.251 или 36,97 рекло да говори црногорски.

Један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић сматра да је последњи попис у Црној Гори био фалсификован, и то на штету српског народа.

"Ми не можемо да прихватимо лаж за истину. Имамо податке који говоре другачије од Монстата. На 206.000 пописница у које смо имали увид и на основу онога што је радио наш експерт у Монстату, можемо одговорно да саопштимо да је проценат Срба у Црној Гори 33,03 а да српским језиком говори 47 посто грађана. Такође желим да истакнем да на основу тог, више него репрезентативног узорка, остали подаци које је саопштио Монстат, а ту првенствено мислим на оне који се национално изјашњавају као Црногорци и они који говоре црногорским језиком, потпуно се поклапа са нашим подацима, али се примећује и да је за четири процента умањен број оних који се национално изјашњавају као Срби и број оних који говоре српским језиком", рекао је Мандић након објављивања резултата пописа.

Ово ће бити први попис у Црној Гори који ће бити организован откада на власти није Демократска партија социјалиста.

Председник Демократске народне партије (ДНП) и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић казао је да су се у протекле три деценије власти ДПС-а користили сви могући механизми злоупотреба како би се смањио број грађана који се национално изјашњавају као Срби и говоре српским језиком.

"Очигледно је да се овде ради о ирационалном страху и озбиљним дијагнозама да са порастом оних који се изјашњавају као Срби на попису Црна Гора нестати, и да ћемо сви завршити у Зајечару или Врбасу. Мада за неке од ових који су уплашени за Црну Гору немам дилему да би пристали да заврше на Врачару и Београду на води, пошто су засад тамо кад треба да покупе кирију од станова и пословних простора", приметио је Кнежевић.