Серија земљотреса на Балкану: Прети ли нам турски сценарио?

Серија слабијих потреса регистрована је у последња три дана на територији Србије, Хрватске и Албаније, пренео је Европско-медитерански сеизмолошки завод (ЕМСЦ). 

У Србији земљотреси су се осећали у Бајиној Башти, Доњем Милановцу, Бору и Мајданпеку, а тресло се и у Краљеву и Лозници. Према подацима Сеизмолошког завода Србије, ови потреси кретали су се између 1,9 и 2,3 степени Рихтерове скале, што се класификује као благ земљотрес без могућег оштећења или са незнатним оштећењем.

Последњи забележен земљотрес у Србији, јачине 2,3 степена Рихтерове скале, регистрован је данас после подне у региону Бујановца, саопштио је Републички сеизмолошки завод. Како је наведено, земљотрес је забележен у 17.19 часова.

Нешто јачи земљотрес, 3,1 срепени Рихтерове скале погодио је Хрватску. Епицентар је био 22 километра од Загреба на дубини од 21 километар, а овакви земљотреси, према подацима сеизмолoшког завода осетни су, али без разорних могућности.

Земљотрес јачине 3,9 степени Рихтера данас у 11.57 на подручју албанског града Елбасана, осетио се у Северној Македонији – у Преспи, Охриду и околини, јавила је агенција МИА.

Сеизмолошка опсерваторија у Скопљу је саопштила да је епицентар земљотреса био 130 километара југозападно од главног града Северне Македоније у области Елбасана, магнитуде три до четири по европској макросеизмичкој скали.

По Европско-медитеранском сеизмолошком центру, земљотрес је био на веома малој дубини од два километра, са епицентром 23 километра источно од Елбасана и 10 километара јужно-југоисточно од града Либражда.

Земљотрес од 3,0 до 3,9 степени по Рихтеровој скали људи могу да осете, али веома ретко изазива материјалну штету. 

Подсетимо, Балканско полуострво трусно је и склоно потресима, који се најчешће дешавају на подручју Хрватске. Најснажнији у региону догодили су се у Хрватској. Најпре је у марту 2020. године земљотрес јачине 5,3 степени погодио је Загреб, а потом је уследио још један јачине пет степени јавио је Европско-медитерански сеизмолошки центар. 

Након овог, у децембру исте године на Банији у Хрватској, на простору близу тектонске границе 2020. године између Динаридске и Панонске плоче догодио се снажан потрес. Предео Петриње и околине је повремено сеизмички активан, међутим, овај разорни земљотрес од 6,2 степени по Рихтеру, као и накнадни потреси, су донекле изненадили сеизмологе.

Серија слабијих земљотреса наставила је да потреса ова подручја све до снажног земљотреса у близни Загреба у октобру 2021. године, јачине 4,7 степени Рихтера.

Потреси слабијег интензитета нису престали повремено да се осећају до данас.

Многи грађани све су забринутији, посебно након разорног земљотреса који је погодио Турску и Сирију, те са правом страхују, посебно они у Хрватској, да ли ће се страшне сцене из 2020. и 2021. године поновити. 

Сеизмолози не могу са сигурношћу да тврде да се такав земљотрес неће догодити и на Балкану, но, на овом подручју, мало је вероватно да интензитет потреса буде као у Турској.

Саветују да се не паничи, те да људи остану прибрани и прате једноставна правила, чак и у случају јачег потреса.

Професор Радомир Фолић је описао искуство америчког колеге из 1985. године када је земљотрес погодио Мексико Сити и објаснио који је најбољи начин за заштиту.

"Он је ушао у једну школу и деца су била заробљена испод столова. Он саветује такозвани 'троугао живота', а то значи не под сто, нипошто, него станите поред стола, јер сте испод заробљени. Поред намештаја, мало даље од лежаја, ти пролазни путеви, ти "троуглови" су сигурни ту", објаснио је Фолић за београдске медије.

Стручњаци упозоравају да се у случају земљотреса никако не треба склањати испод степеништа, јер је то најопасније, као ни код улазних врата.