Србија и Балкан
РТ Балкан сазнаје: Шта пише у новој Резолуцији Европског парламента о Србији
У већ виђеном тону, о тзв. Косову се говори као о "републици", критикују се односи Београда и Москве. На "мети" су и РТ Балкан и Спутњик
Европски парламент, односно известилац Тонино Пицула срочио је још један извештај о Србији који је, у истом тону, као и претходни, пун критика за Београд. У нацрту текста који ће сутра пред Одбор за спољне послове (АФЕТ), а у који је РТ Балкан имао увид наводи се да су значајно успорене реформе у Србији које су везане за ЕУ, а подсећају нас да "нормализација односа са Косовом и спровођење обавеза из дијалога Београд-Приштина остају саставни део европске перспективе".
Критикују се везе Србије са Русијом, осуђују се руски медији РТ Балкан и Спутњик за наводно "ширење дезинформација".
"Важно је конструктивно ангажовања власти и Косова и Србије како би се постигао свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији, заснован на међусобном признавању и у складу са међународним правом. Позивају се и Косово и Србија да спроведу Бриселски и Охридски споразум, укључујући оснивање Заједнице општина са српском већином и укидање противљења Србије чланству Косова у регионалним и међународним организацијама", наводи се у тексту у којем се користе и конструкције "нормализација са Републиком Косово".
Србија се "позива да заузме активнији приступ у борби против порицања ратних злочина и историјског ревизионизма, посебно у вези са ратовима у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову".
Подсећа се да је подршка из Плана реформи и раста условљена поштовањем ефикасних демократских механизама, те додаје да је у јануару 2026. године ЕК ипак одобрила прво исплаћивање средстава Србији и позива ЕК да објасни како су предуслови испуњени.
У тексту се помиње и Нафтна индустрија Србије и преговори о продаји руског удела, уз коментар да се "примећује политички осетљив развој догађаја у вези са трансформацијом власничке структуре". Србије је на мети критика јер је "и даље зависна од руских енергената", те се помиње да је склопљен и нови гасни ангажман са Москвом.
У тексту, који је допуњаван амандманима, "осуђују се блиске везе и продубљивање партнерства Србије са Русијом, што изазива забринутост око њене стратешке оријентације и поткопава кредибилан пут ка чланству у ЕУ". Како наводе, "европски пут Србије захтева јасан стратешки избор", а "политика балансирања између Европске уније и других геополитичких актера неспојива је са политичким поверењем које се очекује од земље кандидата".
Такође, Европски парламент је "дубоко забринут" због инвестиција Русије и Кине у Србију и, како наводе, њиховог "растућег утицаја на политичке и економске процесе у региону". Осуђује се посета министра економског развоја Руске Федерације Максима Решетњикова и позива се на хитно затварање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, прекид сваке војне сарадње са Русијом...
У документу се говори о забринутости због јачања Војске Србије, помиње се "непријатељска реторика према суседним земљама", али се не помиње војни савез Приштине, Тиране и Загреба. Смета и сарадња са Кином, те набавка кинеских балистичких ракета, због којих нас је премијер Хрватске Андреј Пленковић тужио НАТО-у, а део јавности је ове ракете назвао "загрепчанке".
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је у фебруару антируску резолуцију о Украјини, а без подршке Кине и САД, док је Србија била уздржана. ЕП и то спочитава. Смета и што Србија има статус посматрача у ОДКБ-у, наводи се да би преговори о приступању ЕУ са Србијом требало да напредују тек када се званични Београд усклади са санкцијама ЕУ против Русије.
Такође, Србија се позива да додатно усклади своју визну политику са ЕУ.
"Велики значај" РТ Балкан и Спутњика
У тексту се говори да је ЕП "забринут због уредничких промена у медијима" и осуђује повећани притисак на преостале "независне медијске емитере", a истовремено се изражава негодовање због "континуираног деловања РТ Балкан и Спутњика" који се, гледано кроз бриселске наочаре, користе за ширење "проруских наратива и дезинформација широм региона Западног Балкана". Наводи се да се ови медији "користе за заобилажење европских санкција Русији", српски власти позивају да се супротставе наводним хибридним претњама и да се у потпуности ускладе са одлуком о обустави емитовања Спутњика и РТ-а".
У резолуцији се помиње да је Србија и даље "кључно бојно поље за кампању дезинформација" које, како тврде, наводно воде Русија и Кина и подвлачи се да РТ Балкан и Спутњик слободно раде у Србији и имају "значајан утицај на обликовање антиевропских и антидемократских наратива и њихово ширење по региону".
О студентским протестима
Одбацују се тврдње српских званичника да су ЕУ и неке од њених држава чланица биле укључене у организовање студентских протеста, од новембра 2024, како би покренуле "обојену револуцију". Изражава се "забринутост због продубљивања политичке кризе у Србији у контексту масовних протеста".
Примећује да још трају истраге везане за урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад 2024. године и изражава се жаљење што није постигнут значајан напредак. Верује се да је најбољи начин за решавање политичке кризе у Србији спровођење слободних и поштених избора и позива на потпуно спровођење свих препорука ОДИХР-а. Помињу и да су на локалним изборима 29. марта пријављени инциденти.
У извештају се помињу и измене правосудних закона које су, како кажу, "озбиљан корак уназад на путу Србије ка приступању ЕУ". Подсетимо, после усвајања измена, послате су на процени Венецијанској комисији, те ће на основу мишљења бити кориговане.
ЕП понавља подршку основном праву свих грађана Србије, укључујући студенте, да слободно изражавају мишљење и мирно протестују, осуђује нападе на демонстранте, те позива на хитне, непристрасне и транспарентне истраге свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе и незаконитом надзору демонстраната. Констатују да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и даље не функционише и позивају власт да поштује аутономију Универзитета.
Међу најлицемернијим "чињеницама" и је она у којој се позива српска владу да осигура једнака права за хрватску мањину у Србији као што их, како кажу, српска мањина ужива у Хрватској! Извесно је да Тонино Пицула добро зна како живи "српска мањина" у Хрватској јер је учествовао у етничком чишћењу дведесетих када су Срби сведени на ниво статистичке грешке у пределима у којима су живели одувек.
Тако да је сасвим јасно, с обзиром на биографију аутора, зашто се не помиње величање усташтва и све чешћа употреба усташког поздрава "За дом спремни", већ се указује на претњу "српског света" и указује на тежак положај "хрватске мањине", без навођења конкретних примера.
Европски парламентарци осуђују и коришћење Српске православне цркве као продужетка српског утицаја широм региона и позивају се верске вође у земљи да "промовишу поруке које подстичу добросуседске односе и разумевање међу различитим земљама и религијама у региону.
Наводе и да реторика о "српском свету" не доприноси побољшању односа са лажном државом. Помињу и "угрожена" права Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Познато је да резолуције Европског парламента нису обавезујуће, али су показатељ шта нам ко мисли, јер у Европско седе посланици из свих земаља. Било како било, текст резолуције је нови, али су "конструкције" старе и већ виђене из "пера" Пицуле, а уз подршку већине европарламентараца. Могуће је да ће овај нацрт пре усвајања бити делимично измењен, али се његова суштина неће мењати.
Live
