На ванредним парламентарним изборима на Косову и Метохији који се одржавају сутра, 7. јуна учествују 22 политичке странке, међу којима су три српске, и три коалиције. Предизборна кампања је протекла у знаку увреда, ниских удараца и, очекивано, притисака и удара на Србе на КиМ.
Ови избори, како оцењују медији на албанском језику, престављају тест за "Самоопредељење" Аљбина Куртија.
Бирачи излазе на биралишта трећи пут у последњих 18 месеци и није тешко претпоставити да су уморни од избора, политичке и институционалне кризе која је наступила после избора фебруарских и продубила се после децембарских избора, а дошло је и до раскола са Вјосом Османи.
Због тога, према појединим истраживањима јавног мњења, очекује се да "Самоопредељење" освоји 36 одсто гласова, што би овај покрет (поново) учинило победником избора. Курти циља, међутим, на 60 одсто, а потенцијална победа "Самоопредељења" није добра вест ни за косметске Албанце.
О притисцима и изазовима са којима би наставио да се суочава српски народ на КиМ сувишно је и говорити.
Подсетимо, после избора који су одржани у фебруару прошле године, а на којима је "Самоопредељење" освојило највећи број гласова, уследио је низ несупешних покушаја да се формира влада и скупштина привремених институција у Приштини.
У децембру прошле године су одржани нови парламентарни избори на којима је Куртијево "Самоопредељење" освојило више гласова него на изборима у фебруару, а захваљујући, пре свега, гласовима Албанаца који живе и раде у дијаспори.
Јер, пред посланицима парламента у Приштини је био нови изазов, а то је избор председника тзв. Косова.
С обзиром на то да није изабран у законски предвиђеном року, расписани су нови парламентарни избори на КиМ.
Стога се у делу албанске јавности на КиМ већ спекулише да би се исти или сличан сценарио могао да се понови и у недељу, уколико "Самоопредељење" победи.
У историји лажне државе управо је Курти био премијер у техничком мандату са најдужим стажом, а понео је и титулу "премијера" који је својевремено био на челу најкраће владе.
Извесно је да ће разлаз са Вјосом Османи, оцењују аналитичари, утицати на изборни резултат "Самоопредељења", као што је њихово удруживање утицало на "историјску" победу, 2021. године, када су Курти и Османи са заједничком листом освојили више од 50 одсто гласова.
Османи је претходно окренула леђа Демократском савезу Косова (ДСК), а према неким проценама, "Самоопредељењу" је тада донела велики број гласова и уједно урушила ДСК.
Коло среће се окренуло: она се недавно вратила у редова ДСК, а према писању медија на албанском језику, "Самопредељење" би због тога могло да изгуби и до 50.000 гласова.
Када је реч о предизборној кампањи, Куртијев покрет игра на оно што је до сада била сигурна карта: почевши од ратне реторике, кидисања на север КиМ или, како то зове "Самоопредељење", "спровођења политике суверенитета на северу КиМ", притисака на Србе на КиМ, обећања о јачању "војске" које се током предизборне кампање мери милијардама евра, а под слоганом "Све за државу, државу ни за шта" и препознатљивим предизборним покличем "Аљбин баба", који на скуповима скандирају и деца.
Политички противници Куртија, међутим, управо користе његове проверене "адуте" и трикове против њега. Због поклича "Аљбин баба" који узвикују деца, али и чињенице да је под његовим вођством тзв. Косово утонуло у дубоку кризу, пореде га албанским комунистичким диктатором Енвером Хоџом. Хоџа је у (све) албанској колективној свести остао упамћен по томе што је изоловао Албанију.
Од ветерана тзв. ОВК до "руговиста"
С обзиром на то да се очекује изрицање пресуде командантима бивше тзв. ОВК у Хагу, Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију за ратне и злочине против човечности, очекивано, сви важнији политички субјекти на КиМ играју на карту одбране "вредности" тзв. ОВК у кампањи.
Без обзира на политичке и друге разлике, када је реч о односу према "тековинама тзв. ОВК", став Албанаца о тој терористичкој формацији је готово исти.
Када су у питању албански политички субјекти са КиМ, ваљало би рећи да нису сви једнаки и да неки полажу веће "право" на популарност актуелне "хашке четворке".
Хашим Тачи и Кадри Весељи припадали су Демократској партији Косова (ДПК), Реџеп Сељими "Самоопредељењу", а Јакуп Краснићи Демократском савезу Косова (ДСК). Стога Демократска партија Косова (ДПК) и друга по снази највише и профитира од суђења њеним бившим челницима у Хагу.
Политичари пак играју и на карту слабости противника, па је кампања претежно усмерена на економију, енергетику и социјалну заштиту.
Упозоравају на то да се "Косово" суочава са енергетском кризом за коју оптужују власт, a под слоганом "Стоп кризи, промени Косово".
Реч је, међутим, само о трику. Демократска партија Косова (ДПК) врви од "ратних кадрова" који долазе из редова тзв. ОВК.
У традиционалном упоришту албанског екстремизма и бирачког тела ДПК, у општини Србица, у Дреници, дошло је до физичког обрачуна између бившег команданта тзв. ОВК Самија Љуштакуа и шефа огранка "Самоопредељења" Хиснија Механија.
Бивши командант тзв. ОВК, некадашњи коалициони партнер Рамуша Харадинаја, Фатмир Љимај упутио је писмо председнику ДПК и кандидату за "премијера" Бедрију Хамзи са молбом да се уједине.
Љуштаку је поручио да би то био пун погодак, а према писању медија, иако није постигнут договор о коалицији, некакве "сарадње" ће бити. Љимајева Социјалдемократска иницијатива неће учествовати у изборној трци.
Када је реч о Алијанси за будућност Косова (АБК) на чијем је челу био бивши командант тзв. ОВК Рамуш Харадинај, и пре него што су расписани избори, дошло је до промена. Харадинај је поднео оставку на место председника партије, али се није повукао из политичког живота. Наследио га је Ардиан Ђини, који је такође био припадник тзв. ОВК, а сада је кандидат за "премијера".
Харадинај активно учествује у кампањи. Одавно постоје спекулације да некадашњи командант Оперативне зоне УЧК "Дукађин" види себе као будућег председника лажне државе. Он говори на предизборним скуповима, а посебан акценат ставља на "достигнућа" тзв. ОВК, "борбу за слободу" и томе слично. Предизборни слоган партије гласи "Сигурност. Енергија. Развој".
Демократски савез Косова (ДСК) позива своје сународнике и бираче на "уједињење", а током кампање игра на карту повратка поверења у косовске институције. Председник ове партије Љумир Абдиџику је кандидат за "премијера" испред ове партије. Вјоса Османи активно учествује у кампањи, а она ће бити кандидат за председника лажне државе испред ове странке. Председник лажне државе, подсетимо, бира се у скупштини.
Ваљало би рећи да је реч о партији чији је први председник био управо "председник" и "архитекта независног Косова" Ибрахим Ругова. Ругова је традиционално присутан у кампањи, иако се ове године навршило 20 година од његове смрти.
"Када 'Косово' има потребу за мудрошћу, враћа се Ибрахим Ругова", навела је Вјоса Османи. Политички противници и део јавности су одмах одговорили. Неки су подсетили некадашњу председницу тзв. Косова да "Ругова припада свим Албанцима", а било је и оних који су помињање Ругове описали као Вјосин "изборни вампиризам".