Број страних радника у Србији повећава се из године у године. Према званичним подацима прошле године издато је 100.000 радних дозвола странцима, док је годину дана радије у 2024. години издато 60.000 дозвола. Упућени кажу да је тај број и већи јер има радника који раде и на црно. Раде углавном у грађевинарству, као возачи, достављачи хране.
Нагло повећање увоза радне снаге правда се недостатком домаћих радника на тржишту рада. Синдикати то гледају кроз другачије наочаре. Упозоравају да на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) тренутно има око 350.000 незапослених и да би држава морала прво њих да запосли, па тек онда да увози стране раднике. И та бројка, како кажу, није коначна јер се многи не пријављују на биро за незапослене.
Раније је Национална служба за запошљавање имала прецизније податке, јер су се углавном сви незапослени пријављивали како би оверили здравствену књижицу. Међутим, то се променило те уколико незапослени имају у члана породице који је запослен, здравствену књижицу оверавају преко њега.
Иначе, послодавци су дужни да пре ангажовања страних радника контактирају Националну службу за запошљавање и провере да ли има домаћих радника са потребним квалификацијама. Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) каже да послодавци заобилазе ту обавезу.
"Мислим да се и ту манипулише и да се послодавци не придржавају прописа. Моћни лоби света капитала кроји правила где им је само важно да што јефтиније прођу. Долази нам радна снага са тржишта где је плата од 500, 600 евра сан. Они долазе на наше тржиште и праве нелојалну конкуренцију незапосленима, али и радницима у Србији", рекао је Вуковић за РТ Балкан.
Страним радницима који долазе из Пакистана, Бангладеша плата од 600 евра јесте сан, док тај износ грађанима Србије не може да обезбеди достојанствен живот и подмири реалне трошкове живота. Вуковић упозорава и на велико раслојавање у српском друштву, упозоравајући да је неједнакост данас велика.
"Та неједнакост између најбогатијих и најсиромашнијих све више расте. Имамо све већи број оних код којих се концентрише богатство, а велики број људи који раде у недостојанственим условима – сиромашни су. Неједнакост је велика у Србији. То показује да се онај ко је носилац капитала богати на рачун јефтине радне снаге, како домаће тако и иностране", прича Вуковић.
Наводи да амбијент који је створен не иде на руку радницима и да би држава морала више да ради на преквалификацијама.
"Уколико имате незапослене чија струка се тренутно не тражи на тржишту рада, држава је у обавези да ради преквалификације и да запосли те људе. Неко је завршио за преводиоца, али нема посла, онда НСЗ треба да ради доквалификације и преквалификације", навео је он.
Да држава не планира да "закочи" са довођењем страних радника најбоље говоре све интензивнији преговори о радној мобилности са многим земљама, а прва земља с којом се преговара у том правцу је Узбекистан. Са њима се очекује потписивање Споразума о радној мобилности крајем године.
Да ли ће бити преговора и са другим земљама, још се одлучује. Из Министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да је циљ будућих споразума да све радне миграције буду у легалним оквирима. Страни радници лако добију такозвану визу Д, која им је неопходна да дођу у Србију да раде, највише до 180 дана. Након тога морају да добију јединствену дозволу за рад и боравиште, која може да траје највише три године.
Максимално је поједностављено добијање дозволе за рад и боравиште. Од 2024. године на снази измене Закона о запошљавању странаца које су поједноставиле процедуру. Све се подноси електронски, више није потребно ићи од шалтерa до шалтерa, а у року од месец дана радници добијају јединствену боравишну и радну дозволу до три године. Када добију радну дозволу страни радници могу и да мењају послодавце, што их је изједначено са правима домаћих радника.
И док у Србију долазе страни радници, грађани Србије одлазе у иностранство да раде. Многи се селе са породицама.
Све се чешће говори о замени становништва и плану ЕУ да привуче становништво са Балкана, посебно младе, да се тај простор испразни да би се ту населили неки други. Европска унија доноси нови пакет мера који предвиђа ригорознију контролу миграција, брже депортације одбијених тражилаца азила, али и отварање такозваних "центара за депортацију" у трећим државама. Земље у којима се помиње отварање таквих центара су Црна Гора, Босна и Херцеговина, а није искључена и Србија, односно већ се помиње и тзв. Косово.