Дан Русије у Београду, Боцан-Харченко: Руска и српска химна као једна симфонија

Русија и Србија настављају да развијају сарадњу упркос сложеним међународним околностима, а две земље повезују историјске, духовне и економске везе, поручио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко на свечаном пријему поводом Дана Русије у Београду.

Обраћајући се званицама, међу којима су били представници државног врха Србије, дипломате, верски великодостојници и јавне личности, руски амбасадор је оценио да односи две земље остају чврсти и стабилни.

"Руска и српска химна звуче као једна симфонија", поручио је Боцан-Харченко, захваливши гостима на честиткама поводом националног празника Русије.

Он је подсетио да су међу званицама министри који активно учествују у развоју билатералне сарадње, међу којима су Ивица Дачић, Марко Ђурић и Ненад Поповић.

Кремљ: Србија и Русија имају посебан историјски однос

"Не гледамо и нећемо да гледамо ситуацију кроз ружичасте наочаре, али без обзира на то ми радимо на очувању суверенитета и развоју економије наше земље, па и сарадње са пријатељским земљама, а међу њима је и Србија", нагласио је руски амбасадор.

Боцан-Харченко је поздравио и бившег председника Србије Томислава Николића, истичући да и данас даје допринос развоју односа две државе.

Говорећи о резултатима недавно одржаног Петербуршког међународног економског форума, амбасадор је навео да је тај скуп пружио прилику да се из прве руке чује о стању руске привреде.

"Као и у другим земљама имамо своје приоритете, а имамо и резултате, између осталог, у сарадњи са нашим пријатељима и организацијама као што су БРИКС, ШОС и други", додао је.

Осврћући се на сукоб у Украјини, Боцан-Харченко је оценио да поступци Кијева показују да је "режим потпуно прешао на терористичке активности". Као пример навео је недавни напад на панораму "Одбрана Севастопоља", која приказује догађаје из Кримског рата.

"То је гађање симбола, симбола историје. Претходно је то учинила нацистичка Немачка 1942, а сада Кијев. Тај симбол им не да да мирно спавају, јер је то симбол Кримског рата. Гађање објекта светске уметности апсолутно има терористички карактер, као и гађање енергетских објеката… То показује да кијевски режим мисли само на себе", рекао је амбасадор.

Кремљ: Кијев удара по историји, али она се не може победити

Он је додао да је због тога, како је навео, неопходно да Русија избори победу.

Говорећи о енергетској сарадњи са Србијом, Боцан-Харченко је подсетио да је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић недавно боравила у Русији и оценио да се сарадња две земље у тој области наставља упркос санкцијама.

Посебан део излагања посветио је културним везама две земље, подсећајући на недавна гостовања Бољшој и Маријинског театра у Србији, Дане руског филма и предстојећу манифестацију "Дијамантски лептир", посвећену евроазијској кинематографији.

Амбасадор је посебно издвојио сарадњу Руске православне цркве и Српске православне цркве, оценивши да она сведочи о поштовању заједничког духовног и историјског наслеђа.

Свечаности, поред министра унутрашњих послова Ивице Дачић, шефа српске дипломатије Марка Ђурића и министра без портфеља Ненада Поповића, присуствују и председница Скупштине Србије Ана Брнабић, министар правде Ненад Вујић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић, министар науке, иновација и технолошког развоја Бела Балинт, министар информисања и телекомуникација Борис Братина.

Шта је изазвала честитка САД за Дан Русије?

У амбасади Русије присутни су и некадашњи председник Србије и председник Националног савета за координацију са Кином и Русијом Томислав Николић, патријарх српски Порфирије, директор Владине канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, директор Србијагаса Душан Бајатовић, директор Клинике за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Милован Бојић, некадашњи фудбалер Душан Савић, лидери политичких странака и представници дипломатског кора.

Дан Русије је државни празник који се од 1992. године обележава 12. јуна у част усвајања Декларације о државном суверенитету Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. Доношење те декларације Првог конгреса народних посланика означило је почетак уставне реформе у руској совјетској држави.

Ново име земље усвојено је 25. децембра 1991. године, а годину дана касније Врховни Совјет Русије прогласио је 12. јун националним празником.