Из Брисела у последње време стиже "киша" нон-пејпера о промени правила за чланство у Европској унији који евентуалним чланицама, већ од преласка "прага", дају етикету другоразредних играча без права гласа. У сваком од њих говори се о усклађивању са спољном политиком ЕУ, а јасно је да Београд искаче из овог европског колосека, јер не жели да уведе санкције Русији.
Пет чланица ЕУ Француска, Немачка, Белгија, Луксембург и Холандија предложили су јуче да чланства у ЕУ предвиђају могућност привременог ограничавања права гласа нових чланица у појединим областима. Нова правила предвиђају ограничена права чланица у областима у којима се одлуке доносе једногласно - политика проширења, заједничка спољна и безбедносна политика и вишегодишњи буџет Европске уније. У документу се предлаже увођење обавезујуће клаузуле којом би се забранило назадовање у поштовању европских вредности, као и могућност активирања додатних заштитних мера у случају озбиљних кршења, укључујући суспензију појединих облика сарадње.
Француско-немачки нон-пејпер, који је представљен у Тивту, на Самиту ЕУ - Западни Балкан предлаже да лидери и министри земаља кандидата учествују у појединим тачкама дневног реда неформалних састанака Савета ЕУ и Европског савета. Учешће у одређеним тачкама дневног реда Савета ЕУ у статусу посматрача, без права гласа, било би условљено затварањем релевантних поглавља у приступном процесу.
Нон-пејпером се предлаже да само оне земље које су привремено затвориле Поглавље 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, могу да учествују у конкретним тачкама дневног реда састанака Савета за спољне послове као посматрачи, без права гласа.
Документ детаљније разрађује идеје које је прошлог месеца изнео немачки канцелар Фридрих Мерц, када је предложио да се Украјини одобри придружено чланство у ЕУ, али и правила за земље Западног Балкана.
У јавности се појавио и предлог Аустрије, Италије, Чешке, Словеније и Словачке "корак по корак". Ове земље описале су модел као "систематску секторску интеграцију" који би подразумевао ширење опсега програма ЕУ у којима земље попут Црне Горе, Албаније, Северне Македоније и Србије могу да учествују док се поглавља усклађују са правилима Брисела.
"Постепена интеграција требало би да се активно и систематски спроводи када кандидат покаже висок ниво усклађености са правним тековинама ЕУ у релевантном сектору", наводи се у документу.
Претходних дана појавиле су се информације да се Србија притиска да уведе визе за Русе, док од почетка Специјалне војне операције трају оптужбе да Београд није увео санкције Москви. Државни врх је у неколико наврата поновио да неће увести санкције Русији, иако је ЕУ то учинила. Када Европа говори о усклађивању безбедносне и спољне политике мисли на увођење мера Москви.
Амбасадор Србије при ЕУ Данијел Апостоловић рекао је да је приоритет Београда испуњавање политичких услова и додао да би наредни месеци могли да буду важни за деблокаду процеса отварања кластера 3. Он је рекао и да би француско-немачки нон-пејпер "могао да донесе значајне промене у приступном процесу".
"Мислим да је добро што иза овог нон-пејпера стоје две најважније и најутицајније државе чланице Европске уније, Француска и Немачка", рекао је Апостоловић медијима.
Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да је да са Гертом Јаном Копманом, директором Директората Европске комисије за проширење и источно суседство разговарао о даљем напретку Србије на европском путу и испуњавању обавеза из приступног процеса.
"Посебну пажњу посветили смо усаглашавању сета правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије, усвајању преосталих закона у складу са препорукама ОДИХР-а о унапређењу изборног процеса, као и формирању РЕМ-а. Разменили смо мишљења и о питањима заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније, као и о новим иницијативама које имају за циљ да дају додатни замах политици проширења", истакао је Вучић.
Он је јуче на питање о могућности признавања независности тзв. Косова у замену за убрзање пута ка Европској унији и откључавање економске будућности, у интервјуу за "Фокс њуз" одбацио такву могућност.
Поручио да економска сарадња и бољи политички односи морају претходити статусним питањима.
"Не кажем да сам спреман да прекршим Устав своје земље. Увек сам био отворен за разговоре или компромисна решења, увек сам био отворен за развој одличних економских веза и несумњиво много бољих политичких веза. Али не говорим о признавању ичије независности", рекао је он.
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић изјавио је да немачко-француски нон-пејпер задовољава интересе Србије и онога што је недавно и био захтев српске стране, а то је приступ тржишту имајући у виду да је Србији економија у првом плану.
Како је рекао за Танјуг, политичка димензија је нама сада у другом плану, јер Србија задржава своју позицију, међународни положај и спољнополитичку оријентацију засновану на интересима.
Но, колико год да се нон-пејпера појави Србија, када је реч о европском путу, има само један путоказ, а то је Косово и Метохија и у ЕУ може ући само целовита.