Србија и Балкан
Министар правде о седници СБ УН: Србија ће указати на случај генерала Ратка Младића
Ненад Вујић је рекао да ће Србија истаћи значај поштовања основних људских права свих лица која се налазе под надлежношћу међународних судских институција, укључујући право на живот, достојанство и адекватну здравствену заштиту
Министар правде Србије Ненад Вујић изјавио је данас да ће Србија на седници Савета безбедности УН о раду хашког Механизма истаћи случај генерала Ратка Младића, поручивши да питање његовог здравственог стања превазилази сваки политички или правни аспект и тиче се, пре свега, поштовања основних људских права.
"Зато сматрамо да је легитимно поставити питање да ли су у овом случају хуманитарни разлози и медицинске чињенице били у довољној мери узети у обзир приликом доношења одлуке Механизма, а о чему је Србија затражила и мишљење Комитета УН за људска права", рекао је Вујић у изјави за Срну.
Он је нагласио да ће представник Србије посебну пажњу скренути и на потребу да се захтеви који се заснивају на озбиљном здравственом стању осуђених лица разматрају доследно, транспарентно и у складу са међународним хуманитарним стандардима.
Вујић је истакао да Србија не доводи у питање правноснажне пресуде нити надлежности међународних институција, већ указује на потребу да се у сваком појединачном случају у пуној мери заштите људско достојанство и основна права.
Он је подсетио да је Србија из хуманитарних разлога затражила да се генералу Младићу омогући лечење у Србији, уз пуне државне гаранције које су укључивале стални надзор надлежних органа, ограничење кретања и редовно извештавање Механизма.
"Наш захтев није био усмерен на преиспитивање пресуде нити на оспоравање одлука међународног суда, већ искључиво на заштиту права на живот, људског достојанства и адекватну медицинску негу. Реч је о човеку чије је здравствено стање изузетно тешко и чији живот и могућност адекватног лечења захтевају хитно и хумано поступање", навео је Вујић.
Он је рекао да ће Србија у Њујорку указати на значај поштовања основних људских права свих лица која се налазе под надлежношћу међународних судских институција, укључујући право на живот, достојанство и адекватну здравствену заштиту, поручивши да се међународна правда не може посматрати одвојено од универзалних хуманитарних принципа и стандарда људских права.
"Србија ће отворити и питање доследности праксе Механизма у одлучивању о превременом пуштању на слободу, као и потребу за већом транспарентношћу у питањима која се односе на здравствено стање осуђених лица. Поверење у међународну правду може се градити само на јасним правилима и њиховој једнакој примени на све - навео је Вујић.
Он је додао да ће Србија на седници Савета безбедности покренути и ширу расправу о будућности Механизма, његовом мандату и динамици окончања преосталих активности, имајући у виду да је реч о институцији која је првобитно замишљена као привремени резидуални механизам.
Осим тога, наводи Вујић, Србија ће предложити да се размотри реформа система извршења казни, укључујући могућност да осуђена лица казне издржавају у државама чији су држављани, уз пуно поштовање међународних стандарда и одговарајући међународни надзор.
"Такво решење могло би допринети очувању породичних веза, бољем приступу здравственој заштити и успешнијој ресоцијализацији осуђених лица", додао је Вујић.
Он је нагласио да је порука Србије која ће бити послата у Њујорку јасна - да се не тражи посебан третман ни за кога, већ доследна примена права, хуманости и принципа на којима почивају УН.
"Србија очекује да се захтевима заснованим на хуманитарним разлозима приступа са више разумевања, транспарентности и доследности, посебно када је реч о лицима чије је здравствено стање критично. Уверени смо да међународна правда може бити снажна само ако је истовремено правична, ефикасна и хумана", закључио је Вујић.
Председник Међународног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је 14. маја захтев да се генералу Младићу одобри лечење у Србији, уз образложење да је његово здравствено стање тешко због хроничних болести, али да није реч о акутном погоршању које би оправдало ослобађање из хуманитарних разлога.
Генерал Младић је 10. априла имао први, а 2. маја још један мождани удар, након чега му се здравствено стање додатно погоршало због озбиљних неуролошких, кардиоваскуларних и нефролошких здравствених проблема.
Он се од 2024. године налази у притворској болници у Хагу, где је под палијативном негом.
Live
