НАТО планира да током наредне године постепено смањи број војника у саставу КФОР-а на Косову и Метохији и врати мисију на ниво ангажовања који је постојао пре кризе 2023, када је Алијанса послала око хиљаду додатних припадника након сукоба у Звечану и напада на мировне снаге, пише "Албанијан пост".
Иако у НАТО-у инсистирају да није реч о повлачењу већ о "оптимизацији", одлука долази у тренутку када Вашингтон све отвореније најављује смањење војног ангажмана у Европи и пребацивање стратешког фокуса на Индо-Пацифик.
"Не ради се о бројевима. Ради се о оптимизацији и обезбеђивању сигурности свих људи који живе на Косову и широм региона", изјавио је за овај албански портал портпарол врховног команданта НАТО-а за Европу Мартин О'Донел.
Према његовим речима, НАТО планира "опрезан и промишљен повратак" на нивое присуства који су постојали пре ескалације тензија 2023. године.
"Процене безбедности ће се вршити непрекидно. Ако буду потребна додатна прилагођавања, у једном или другом смеру, ми ћемо их спровести", поручио је О’Донел.
Он је нагласио да НАТО не напушта Косово и Метохију и подсетио да је КФОР и раније повећавао или смањивао број војника у зависности од ситуације на терену.
Шири контекст: Америка смањује улогу у Европи
Најава долази само неколико дана након писања америчког листа "Њујорк тајмс" да администрација председника Доналда Трампа припрема значајно смањење америчких војних капацитета који су на располагању НАТО-у у Европи.
Према тим наводима, број америчких борбених авиона Ф-16 и Ф-15Е намењених европском континенту требало би да буде смањен са око 150 на 100, док су планирана и смањења поморских извиђачких капацитета, авиона за допуну горивом у ваздуху, као и прераспоређивање носача авиона, подморница и других војних средстава.
Нови врховни командант НАТО-а у Европи Алексус Гринкевич недавно је у Берлину признао да ће европски савезници и Канада морати да преузму већи део одговорности за безбедност континента, док се САД све више усмеравају на супарништво са Кином. Због тога се одлука о КФОР-у у делу аналитичких кругова тумачи као први конкретан сигнал нове фазе унутар Алијансе – фазе у којој ће НАТО покушати да одржи постојећи ниво ангажовања у Европи са мање америчких ресурса.
"Нећемо дозволити безбедносни вакуум"
Упркос најављеним променама, НАТО поручује да Западни Балкан остаје један од кључних безбедносних приоритета.
"Важно је нагласити да је решење које је потребно – политичко решење", рекао је О’Донел, наводећи да НАТО и КФОР одржавају сталне контакте са лидерима у региону.
Подсећа се и да је врховни командант Алијансе претходних дана посетио Београд, где је разговарао са српским званичницима о безбедносној ситуацији у региону.
"Нећемо дозволити да се створи безбедносни вакуум", поручио је Гринкевич.
Ипак, питање које се све чешће поставља у европским безбедносним круговима није да ли НАТО намерава да напусти Косово и Метохију, већ да ли ће Алијанса моћи да задржи исти ниво "одвраћања" у Европи у условима када Сједињене Америчке Државе све јасније показују да више не желе да носе главни терет безбедности континента.