Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић сазвала је за сутра, на захтев 101 народног посланика, седмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије. Посланици ће од 11 часова почети седницу са 32 тачке дневног реда, међу којима су и измене сета правосудних закона.
У питању су предлози закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштaва, који су писани на основу препорука Венецијанске комисије. Ови закони су након усвајања наишли на осуду дела јавности, струке и Европске уније, те су морали да прођу проверу Венецијанске комисије, а сада, уз корекције, иду на поновно усвајање.
Прва верзија правосудних закона доноси оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, а такође се смањују надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Угљеша Мрдић, посланик СНС-а који је био и предлагач закона, у више наврата је истицао да ће овим изменама правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, "враћању отетог правосуђа држави и народу". Део опозиције је упозоравао да ови закони представљају удар на независно судство. Комесарка за проширење Марта Кос је навела да је Србија, доношењем закона, направила корак уназад на путу ка ЕУ.
Водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Реаговало је и Тужилаштво за организовани криминал. Високи савет судства (ВСС) је саопштио да предлагач није затражио мишљење овог Савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза и тражио повлачење из процедуре.
Из Тужилаштва за организовани криминал су упозорили да смањење броја тужилаца, што предвиђа један део амандмана, може да доведе до паралисања процеса који се воде, међу којима су и они против организованих криминалних група Дарка Шарића и Радоја Звицера, предмет "Јовањица"... Након свега тога, Брнабићева је тражила став Венецијанске комисије која је дала мишљење и препоруке.
Председник Уставног суда Владан Петров рекео је недавно да је Србија је у кратком року урадила озбиљан посао на унапређењу правосудних закона и препоруке Венецијанске комисије готово у потпуности су испуњене.
"Могу да вам пренесем један заиста озбиљно неподељен утисак, а то је да је Србија у кратком временском периоду урадила доста тога и да је у великој мери припремила нацрт више ових измена закона који би требало у кратком периоду да иду у скупштинску процедуру и који ће бити озбиљан искорак у правцу даљег јачања владавине права", рекао је Петров, гостујући на Радио-телевизији Србије.
"Од девет конкретних препорука које смо имали у ургентном мишљењу, ми смо испунили комплетно осам препорука. Једна, само у једном аспекту, најситнијем могућем, која се тиче тужилаца којима је прекинуто упућивање по сили закона. Једино се ту баш нисмо са Венецијанском комисијом у свему сложили. Уствари, они су нама дали на крају за право када смо им ми то додатно све објаснили", казао је Петров.
Закони о кредитима, новцу из ЕУ, донирању органа
На дневном реду парламента, поред правосудних аката су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закона о људским ћелијама и ткивима, Закона о пресађивању људских органа, Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина.
Ту су закони о давању гаранције Републике Србије за кредите, али и потврђивање Измена и допуна Секторског споразума између Владе Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Србији у оквиру Инструмента за претприступну помоћ у области подршке програма руралног развоја (ИПАРД III).
На дневном реду је и Предлог закона о потврђивању Споразума о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану, као и акт о потврђивању Женевског акта Лисабонског аранжмана о именима порекла и географским ознакама, као и Споразума између министарстава унутрашњих послова Србије и Грчке о успостављању заједничких патрола ради заштите јавног реда у одмаралиштима две земље... Посланици ће се изјаснити о кадровским решењима.