Од јануара, када је усвојено неколико правосудних закона у Србији, јављају се опречна мишљења о томе да ли ће они унапредити или уназадити ефикасност српског правосуђа.
У целу причу је укључена и Венецијанска комисија.
Посланици Скупштине Србије данас су завршили расправу по 37 амандмана на измене сета правосудних закона, реч је о Предлогу закона о измени Закона о судијама, Предлогу измена и допуна Закона о јавном тужилаштву, Предлогу измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлогу закона о изменама Закона о високом савету тужилаштва и Предлогу закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.
Савет Европе је поздравио усвајање препорука Венецијанске комисије.
О томе јесмо ли ближи расплету и шта се дешава са препорукама Венецијанске комисије за "Данас на РТ" говорио је адвокат Владимир Гајић.
Говорећи о томе колико је седам усвојених препорука Венецијанске комисије променило првобитни предлог, Гајић је рекао да код измена и усаглашеног предлога који је ишао од Владе Србије ка Венецијанској комисији имамо нека решења која су оштрија у односу на првобитна.
Навео је и да Венецијанска није суд, већ саветодавно тело и да Србија није дужна да прихватимо препоруке, али да се иде ка томе да се усагласе мишљења.
Гајић је истакао да оваква решења, каква има Србија, када је у питању организација јавно-тужилачког система, нема ниједна земља у Европи.
"Нигде нема тужилаштво оволико самосталности што је резултат наших уставних промена из 2021. године и референдума, да тужилаштво постане независна грана власти", казао је Гајић.
Оценио је да смо тиме добили могућност да уместо партијске државе, тужилаштвом управљају страни чиниоци.
Истакао је да је важно то што изменама закона ниједна надлежност тужилаштва није пренета на законодавно-извршну власт.
Говорећи о томе да ниједна препорука Венецијанске комисије није обавезујућа и зашто се код нас понављало да је то ипак неопходно и да смо усвојили све што су нам рекли, Гајић је нагласио да држава не може да претрпи санкције и да мишљење Венецијанске комисије није обавезујуће.
Указао је на то да Загорка Доловац, упркос мишљењу Венецијанске комисије, опстаје.
"Стандард ЕУ није да неко буде толико дуго на функцији, а ово је њен трећи мандат и то је стварно много", истакао је Гајић.
Говорећи о препорукама 7 и 8 које нису усвојене, Гајић је истакао да нису усвојене јер Венецијанска комисија није била довољно уверена да су предложене измене у складу са њиховим правним становиштем.