Дрецун за РТ Балкан о приштинским оптужницама: Још један притисак на Србе

Претходних дана појавиле су се информације да су поједини грађани у централној Србији добили позив од тужилаштва привремених институција у Приштини да се јаве у тамошњи суд, јер су осумњичени за наводне ратне злочине на КиМ.

Министарство правде Републике Србије тим поводом саопштило је да писма која су од привремених институција самоуправе у Приштини стизала грађанима на кућне адресе, а у вези са наводним кривичним поступцима, нису достављена преко Министарства правде нити је оно на било који начин учествовало у томе.

"Повезивање механизма узајамне правне помоћи са овим инцидентима је не само неистинито, већ и крајње злонамерно и врши се са циљем изазивања узнемирености грађана и урушавања поверења грађана у институције Републике Србије", наглашава се у саопштењу.

Министарство правде о позивима приштинског тужилаштва: Нису достављана преко нас

Коментаришући оптужнице и реакцију министарства, председник Одбора Скупштине Србије за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оцењује да "Приштина мимо договорених процедура правне помоћи покушава да подизањем оптужница за наводне ратне злочине које нису утемељене на чињеницама, узнемирава људе и врши притисак на Србе, посебно оне који живе на КиМ".

"Покушава да створи погрешну слику о догађајима на КиМ. У последње време је неколико десетина писама послато на адресе људи који су од тамошњег суда осумњичени за некакве ратне злочине и то је механизам размене поште који иде преко Беча. Они шаљу у Беч, а онда из Беча стиже сва пошта која иде у централну Србију и онда се даље расподељује. И то је потпуно супротно оном што је договорени механизам правне помоћи", указује Дрецун за РТ Балкан.

Према његовом мишљењу, намера је да "себе оправдају и да кажу како имају формални разлог за суђење у одсуству".

Вулин тражи хитну истрагу: Како су приштинска тужилаштва дошла до адреса наших држављана

"Донели су такав закон пре извесног времена и сада хоће да кажу:'Покушали смо да доставимо, нисмо успели и можемо да почнемо са процесима суђења у одсуству'. Како су проналазили адресе, то је заиста питање за наше надлежне органе. Неке адресе имају назив улице и број, неке адресе су само усмерене на назив места и села, веома су непрецизне, а неке су неисправне и људи на које су позиви адресирани су тренутно на другом месту. Очигледно је да имају неки начин да дођу до неких адреса, а то је нешто што је апсолутно неприхватљиво. Они имају тајне оптужнице, али имају и проблем јер не могу да иду на расписивање потерница, Интерпол то не прихвата чак ни посредством Еулекса", закључује Дрецун.

Министарство правде је саветовало грађане да нису у обавези да се према таквим писмима односе као према валидним актима и да се у сваком тренутку могу обратити надлежним државним органима за додатне информације и упутства.