Кључ Приштине за старог савезника: Три деценије Данијела Сервера против Србије

У политици није никаква реткост да људи промене партије, идеологије и савезнике. Али је право чудо кад неко више од од 30 година не промени у свом политичком понашању готово ништа.

Док су се ређале администрације у Вашингтону, мењале власти у Београду и Приштини, завршавали се ратови и потписивали споразуми, политички компас Данијела Сервера непогрешиво је био усмерен ка истом циљу - независном Косову, слабој Србији, јакој Босни и Херцеговини и онеспособљеној Републици Српској.

Најезда албанских лобиста уочи изрицања пресуде вођама тзв. ОВК: Данијел Сервер опет сервира лажи

Никада задовољан политиком Београда и Бањалуке, његове симпатије резервисане су за политичаре попут Аљбина Куртија, који "жели да што више говори на свом течном српском" и Мила Ђукановића, човека који је "достојанствено предао власт" и неправедно "много критикован због наводне корупције". Ипак, највише емоција показао је према терористичкој ОВК и према Хашиму Тачију, критикујући недавно продужетак притвора бившим вођама. 

"Није одговоран за оно за шта је оптуживан", категоричан је Сервер у одбрани Змије, како гласи Тачијево уметничко име из рата, које је сам себи наденуо. 

Зато је кључ Приштине, награда која му је уручена на свечаности поводом 250 година америчке независности, много више од протоколарног признања. Као што ни Данијел Сервер за Албанце није тек обичан амерички професор.

Кад нам је сервиран Сервер?

Име овог албанског лобисте у Србији први пут је гласније од‌јекнуло 1998. године, када је заједно са Славком Ћурувијом, Борисом Караичићем и Миланом Панићем сведочио пред Одбором за спољне послове америчког Сената. Порука је била јасна – Вашингтон треба снажније да подржи демократску опозицију у Србији. Америчка администрација убрзо је кренула управо тим путем и вишеструко повећала помоћ опозиционим странкама и независним медијима.

И то би било то што се тиче било какве подршке Србији. Јер још одлучније је заступао право Албанаца са КиМ на сопствену државу. Тај став није променио ни после Петог октобра. Напротив, због питања јужне српске покрајине 2003. године ушао је у отворену полемику са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем. Када га је Ђинђић оптужио да заступа интересе Албанаца и критиковао амерички Институт за мир због утицаја на политику према Србији, Сервер је узвратио да су такве тврдње неосноване.

"Та изјава није кредибилна и Зоран Ђинђић то добро зна. Треба га подсетити на помоћ коју је наш Институт за мир пружио ДОС-у и на наше уравнотежене анализе ситуације у региону", одговорио је тада.

Како је ДОГЕ изазвао рат у Институту за мир

Функцију директор програма за Балкан у америчком Институту за мир напустио је 2010. године под неразјашњеним околностима, од када, као помоћни професор, предаје на Универзитету "Џонс Хопкинс". Док је имиџу албанског лобисте веран још од деведесетих година. 

Институт за рат и мир

Институт за мир, упркос називу, никада није био само место академских расправа. Реч је о установи коју је основао амерички Конгрес и која се до повратка Доналда Трампа у Белу кућу обилато финансирала из федералног буџета (данас су приходи троструко мањи). Током ратова на простору бивше Југославије његови експерти често су заступали ставове који су подразумевали одлучније америчко ангажовање, не устежући се да навијају и за употребу војне силе.

Једна расправа из Вашингтона остала је посебно упамћена. На конференцији о будућности Балкана децембра 2000, дакле три месеца пошто је Србија пригрлила демократију, Сервер је рекао да његов Институт сматра д "после рата треба да дође до помирења". Српски интелектуалац Алекса Ђилас одговорио му је реченицом која је у београдским новинарским круговима постала култна:

"Проблем са вашим Институтом јесте што мислите да пре помирења треба да дође до рата".

Објашњења да је Институт за мир "независна, непрофитна организација, основана како би помогла решавање и спречавање насилних сукоба", држали су се и марта 2025, када је Канцеларија за владину ефикасност (ДОГЕ) преузела управљање. Призор зграде Института у којој је забарикадиран бивши председник одбора, не желећи да прихвати своју смену, док улазу прилазе тим Илона Маска уз помоћ Метрополитанске полиције Вашингтона, полиције Стејт департмента и ФБИ део српске јавности доживео је као поетску правду.

Где су кључеви Сарајева?

Смајловић: Балкан је сад бојно поље у сукобу Вашингтона и Брисела

Пре него што је прешао у Институт за мир, Сервер је радио у Стејт департменту, где је био ангажован на пословима везаним за Балкан. Између 1994. и 1996. обављао је дужност америчког изасланика за Муслиманско-хрватску федерацију у Босни и Херцеговини. Тако је према Републици Српској заступао тврђи став понекад и од саме америчке администрације. По његовом мишљењу, Вашингтон је годинама показивао превише уздржаности према Милораду Додику, који је "као саламу изрезао РС на центиметар од независности" и настоји да сарађује са Београдом "како би 'српски свет' постао стварност".

Постојање Републике Српске му је толико неподношљиво, да је Серверу и сама идеја Заједнице српских општина одбојна јер мирише на Српску:

"Треба да се избалансирају интереси Приштине која не жели да заједница буде основ за настајање некакве нове Републике Српске, која би фактички била изван централне владе, и интереси и потреба Срба да сами управљају у многим областима својих локалних заједница, али унутар уставног оквира Косова", објашњавао је. 

Истовремено, Сервер подржава европске интеграције Србије, али као инструмент за признање Косова, које и онако желимо само због територије, а не и због људи који на њему живе. У том контексту поставио је и реторичко питање које је изазвало бројне реакције:

"Да ли заиста желите Албанце у свом фудбалском тиму?", упитао је пре десетак година новинара "Блица".

Што се тиче оцене перспективе Србије у ЕУ – она је никаква, јер балансирамо између Запада, Русије и Кине. Није задовољан ни Доналдом Трампом делом због тога што сматра да би требало да буде тврђи према Србији и по питању КиМ, а нарочито што му се чини да је шеф Беле куће болећив према РС и Додику.

Његов утицај у Вашингтону није проистицао из академске каријере, већ дугогодишњих, редовних сведочења пред Конгресом, учествовања у обликовању расправа о Балкану и непогрешивом осећају да капитализује сваку геополитичку трагедију. Тако је за време рата у БиХ био стручњак за Балкан, кад је дошло бомбардовање Србије постао је специјалиста за КиМ и Албанце, а када се жариште преселило у Авганистан и Ирак, преквалификовао се у стручњака за тероризам. 

У политици је потребно време да се види ко је за кога радио. Но, за Данијела Сервера то не важи – јасно је као дан чије је интересе заступао. И још јасније чије није.