Јозеф К: Како је суд у Словенији изрекао условну казну српском патријарху

Окружни суд у Љубљани изрекао је условну затворску казну од четири месеца, са роком провере до годину дана, патријарху српском Порфирију и Српској православној црквеној општини љубљанској због "мобинга", односно злостављања на раду свештеника Жељка Лубарде.

Ако бисмо овај апсурд разлагали даље, ваља објаснити и да то значи да би српски патријарх, уколико у наредних годину дана почини неко кривично дело, могао да заврши у словеначком затвору на четири месеца. А можда и да за њим буде расписана потерница - црвена, дакако, у старој доброј традицији из неких других времена када нисмо били регион, него заједничка држава. 

СПЦ о скандалозној пресуди у Словенији: Кафкијански процес којим се пориче канонско устројство Цркве

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве саопштио је јуче да ни патријарх ни његов пуномоћник нису били обавештени да је судски поступак уопште покренут, да се ради о кафкијанском процесу и бесмисленим оптужбама рашчињеног свештеника Лубарде чије су антицрквено деловање, како су навели, више пута разматрала највиша црквена тела СПЦ: Свети архијерејски Синод и Свети архијерејски Сабор. Словеначки суд занемарио је чињеницу да постављење на црквену службу и премештај парохијских свештеника спада у неотуђива канонска и Уставом Српске православне цркве прописана права надлежног епископа, наводи се даље у саопштењу Синода. У којем се сама пресуда описује као скандалозна. 

О каквом се процесу, уствари, ради о томе су нас у наставцима средином марта ове године извештавали прозападни медији, одушевљени чињеницом да "еуропска" рука правде сустиже "Првослава Перића", како су га у тим текстовима ословљавали користећи патријархово световно име. Била је то још једна прилика за жестоку медијску кампању против СПЦ и њеног поглавара.

50 нијанси злостављања

Средином марта сазнали смо, дакле, захваљујући ревности прозападних медија увек спремних да баце први камен на српску цркву, да је државно тужилаштво у Љубљани поднело је Окружном суду оптужни предлог против патријарха српског Порфирија и Црквене општине Љубљана због злостављања на раду.

Патријарх се терети да је мобинговао бившег свештеника Жељка Лубарду и то у време док је био митрополит загребачко-љубљански, а разлог злостављања наводно је то што Лубарда није хтео да пред судом лажно сведочи у корист љубљанског пароха Перана Бошковића, који је био оптужен за проневеру црквене имовине.

Сам Лубарда је 2012. поднео кривичну пријаву против Бошковића и он је 2020. осуђен због проневере 33.000 евра, иако су га првобитно теретили за проневеру око 850.000 евра. Лубарда је више пута изјавио медијима да га је тада митрополит загребачко-љубљански Порфирије терао да повуче пријаву, да сведочи у корист Бошковића, што је он одбио и да је то разлог његовог прогона.

О целом овом случају пред љубљанским Окружним судом "ексклузивно" нас је обавештавала Нова С која се позвала на свој увид у судска документа и за коју је о судском поступку говорио тада у марту и Лубарда. Српска православна црква није се тада оглашавала овим поводом, иако су новинари Нове С, као и Н1, сматрали да је од националне важности да српски патријарх јавно одговори бившем "запосленом" зашто га је и како мобинговао јер је "открио криминал у СПЦ" – што је као разлог злостављања на раду наводио Лубарда.

Н1 је чак тада констатовала да су сви пренели вест да је патријарх писао папи, Путину, Трампу и светским државницима да помогну да се заштити српски народ на Косову и Метохији од погубног тзв. закона о странцима, а да готово нико није пренео вест о подизању оптужног предлога против патријарха у случају мобингованог свештеника. Да ли су за Н1 те две вести имале исту тежину, насиље над целим једним народом и случај "злостављања на раду", или је то жал што се медијског хајци против оптуженог "Првослава Перића" заснованој добрим делом на посредним сазнањима и исказима странке у поступку нису придружили и други медији, тешко је проценити.

Вучић: Срамота што је патријарх Порфирије осуђен у Словенији

Случај, ипак, ту бисмо се могли делимично сложити, заслужује неострашћену пажњу и то пре свега због саме пресуде словеначког Суда за радна и социјална права, која је и омогућила подизање оптужног предлога пред Окружним судом у Љубљани, а онда и пресуду о којој нас је јуче обавестио Синод СПЦ.

Према ономе што је објављено у медијима, словеначки радни суд је 2020. године пресудио да је Жељко Лубарда претрпео злостављање на раду, а наведено је 50 конкретних случајева злостављања међу којима су и "забрана учешћа на богослужењима" као освета због кривичног поступка против свештеника Перана Бошковића и "неоправдани премештаји" на другу парохију у Словенији, а потом и у Хрватској који "нису били објективно условљени потребама службе, већ су имали субјективан карактер (губљење поверења), са циљем да га присиле да напусти службу". Као пример мобинга, радни суд је утврдио и "забрану обављања свештеничких дужности".

Канони словеначких судова

Словенија као секуларна држава је одвојена од цркве, а слично као и у већини европских земаља, својим законом о црквама и верским заједницама гарантује црквама да могу самостално да организују свој рад. Односно, да без учешћа државе рукополажу свештенике, одређују где ће они служити и разрешавају их дужности.

Црква је, са своје стране, дужна да поштује законе државе, што значи да државни судови могу да реагују у случајевима када дође до кршења закона, а злостављање на раду јесте кривично дело које гони држава. Ма колико необично било да се држава меша у радно-правне односе који највећим делом нису регулисани државним прописима, већ оним црквеним, суд, у теорији, може да разматра и утврди постојање кривичног дела "злостављање на раду", односно мобинга.

Нејасно је, међутим, из материјала који су објављени у медијима, на основу чега је словеначки суд утврдио да је свештеник Лубарда "неоправдано" премештен на другу парохију или да му је из "осветничких разлога" забрањено да учествује у богослужењима и то у Загребу. На основу којих прописа или закона је држава утврдила да је дошло до прекршаја? Јер да би утврдила зашто је свештеник премештен, морала би да пред собом има одлуке црквених органа о томе, које су засноване на црквеним прописима о којима држава нема права да одлучује. Нити држава доноси црквене прописе нити се по њима води када доноси пресуде.

И да ли, ако државни суд има право да утврђује "незаконита" премештења и забране богослужења, онда имају право и да врате бившег свештеника на посао, односно да одређују који ће свештеник служити на којој парохији и који, по налогу суда, може да служи литургију у цркви у Загребу. У другој држави, мада евроатлантско братској.

"Најтежи случај мобинга у историји словеначког правосуђа"

У вези са Жељком Лубардом постоје и одлуке црквених судова: њему је забрањено богослужење 2016, а Епархијски црквени суд Митрополије загребачко-љубљанске разрешио га је свештеничке дужности 2018, што је потврдио и Велики црквени суд.

Хитлер га срушио, СПЦ обновила: Освештан храм у Марибору

У његову корист пресудио је Радни суд у Словенији те 2020. године и наложио Црквеној општини Љубљана да исплати Лубарди 13.000 евра одштете (нису га вратили на посао, зачудо). Након чега је Лубарда поднео кривичну пријаву против тада митрополита загребачко-љубљанског Порфирија на основу које се и разматрало покретање кривичног поступка против српског патријарха. 

Прозападни медији инсистирају на томе да је ово "најтежи случај мобинга у историји словеначког правосуђа", што је наводно утврђено у судским документима. Звучи крајње необично за државу која је 1992. једним потезом пера из свог регистра лица са сталним боравиштем избрисала више од 25.000 људи, махом српске националности. И оставила их преко ноћи без посла, стана, могућности да наставе свој живот у Словенији, да би им тек одлуком скупштине и то из 2010. године било омогућено да регулишу свој статус – што је учинило мање од половине избрисаних.  

И Синод је у свом јучерашњем саопштењу, позивајући се на оцене правних стручњака, закључио да су изрицањем условне затворске казне патријарху српском Окружно тужилаштво и Окружни суд у Љубљани прекршили Споразум о правном положају Српске православне цркве – Митрополије загребачко-љубљанске, Закон о верским слободама и обавезујуће мишљење Уставног суда Републике Словеније, као и основна начела цивилизованог друштва, правне државе и владавине права, како су навели.

Упркос томе, како се додаје, српска црква неће предузимати правне кораке против овакве накарадне и скандалозне пресуде.

"Свети Архијерејски Синод је, имајући у виду напред наведено поступање тужилаштва и суда у Љубљани, умолио Његову Светост да не улаже приговор на пресуде Окружног суда у Љубљани и да, упркос чињеници да се њима пориче канонско устројство Цркве, ипак не учествује, као што ни до сада није учествовао, у кафкијанском процесу који је искључиво усмерен против угледа, устројства и достојанства Српске Православне Цркве и, посебно, против Патријарха српског", закључује се у јучерашњем саопштењу Синода.