Кнежевић: За питање српског језика потребни гласови посланика, не рефереднум

Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић поручио је да је питање статуса српског језика у Црној Гори могуће решити искључиво политичком вољом, а не организовањем референдума, што се, како је рекао, последњих  месеци покушава представити у јавности.

Кнежевић: Како је Спајић оживео Мила Ђукановића

"Уставне измене су већ једном показале да не постоји суштинска политичка ни институционална воља да дође до решавања статуса српског језика у Црној Гори. Истовремено, сведочимо политикантском деловању, често скривеном иза ботовских и мимерских мрежа, које покушавају да нам објасне да се питање српског језика не може решити без организовања референдума. То је ноторна глупост", навео је Кнежевић за ИН4С. 

Подсетио је да су још 2011. године посланици, међу којима су били Предраг Булатовић, он, као и посланици Нове српске демократије и Покрета за промене, поднели иницијативу за допуну Устава.

"Предложили смо да се члан 13, који третира питање језика, допуни новим чланом 13а, у којем би било прописано да језик за који се на попису изјасни највећи број говорника буде нормиран као службени, уз црногорски језик. Те измене тада нису добиле потребну подршку, али није јасно због чега се данас покушава представити да је то немогућа мисија и да се може реализовати тек када Црна Гора уђе у Европску унију", казао је он.

Наш избор

Окрећу ли Црногорци главу ка Бриселу или Београду: Путоказ у Пљевљима даје одговор

Према његовим речима, управо у томе лежи суштина проблема.

"Уколико Црна Гора уђе у Европску унију без решавања и нормирања српског језика као службеног, српски језик никада неће постати службени, већ ће остати језик у службеној употреби, односно мањински језик, док ће црногорски постати званични језик Европске уније", упозорио је Кнежевић.

Он је још једном одбацио тврдње да је за промену статуса српског језика неопходан референдум.

"Ноторна је глупост, неистина, лаж и бедна конструкција да је неопходно организовати референдум на којем би око 270.000 грађана потврђивало да жели српски језик као службени. Довољно је усвојити допуне Устава и да за њих гласа 54 посланика", истакао је.

Кнежевић је поставио и питање одговорности представника српског народа у извршној и законодавној власти.

"Због чега Срби у Влади и Срби у парламентарној већини не желе да услове уставне промене из области правосуђа решавањем питања српског језика, није питање за мене. Подсећам да смо ја и странка коју предводим изашли из Владе управо због ових питања. Потврђује се да смо били у праву када смо тврдили да Влада Милојка Спајића суштински баштини тековине Мила Ђукановића и да ћемо оваквом политиком само асимиловати и српски језик и српски народ у Црној Гори", закључио је Кнежевић.