Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас мораће да објасни поступак у којем је Тања Фајон, бивша министарка спољних послова Словеније, предложена за специјалну представницу ЕУ за регион Сахела, казао је шеф словеначке дипломатије Тоне Кајзер, наводећи да Љубљана још није одлучила да ли ће подржати њену кандидатуру.
Кајзер је, како наводи ТСА, рекао да је у разговору са Каласовом изразио очекивање да буде упознат са начином на који је спроведен поступак избора, да ли је био транспарентан и да ли је евентуално нарушен његов интегритет. Истакао је и да је тадашња словеначка влада, у време када је Фајонова предложена за ту функцију, обављала само текуће послове.
"Није реч о самим кандидатима, већ о томе да ли су испуњени сви услови предвиђени за овакву процедуру именовања", рекао је Кајзер новинарима у Бриселу по доласку на састанак министара спољних послова држава чланица Европске уније.
Говорећи о могућој подршци, Кајзер је рекао да још нема све информације и да ће то питање за сада да остане отворено.
Истовремено, словеначка Комисија за спречавање корупције потврдила је да је примила пријаву у вези са кандидатуром Фајонове. Заменица председника Комисије Тина Дивјак рекла је новинарима да то тело проверава поступке именовања и предлагања високих званичника Европске комисије, као и да ли су Министарство спољних послова Словеније или сама Словенија имали било какву улогу у том процесу, односно да ли је читав поступак одлучивања у искључивој надлежности Европске уније.
Тања Фајон требало је да буде именована за специјалну представницу Европске уније за Сахел прошле среде, али је та тачка повучена са дневног реда састанка представника држава чланица. Према незваничним информацијама, процедура је обустављена на захтев Словеније.
После одлагања, одлука о њеној кандидатури очекује се у среду, након чега би требало да уследи писана процедура у којој је за потврду потребно да кандидатуру подржи квалификована већина држава чланица. У овом случају то значи да је Фајоновој потребна подршка најмање 15 земаља које представљају бар 65 одсто укупног становништва Европске уније.