Петковић: Идеја о ЗСО није политички луксуз, већ начин да Срби на КиМ физички опстану

Константно обесправљивање нашег народа, пажљиво дозирани, али стални и доследни напади на Србе и њихову имовину, правно насиље, кампања мржње према свему српском, које нису поштеђени чак ни српски производи на рафовима продавница, право су лице онога што непоправљиво неискрени и цинични приштински политичари описују као "најмлађу европску демократију", пише у ауторском тексту за "Политику" директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

"У одсуству демократије и сваког наговештаја да је безбедан и достојанствен живот за Србе на Косову и Метохији могућ, а из природног порива једног народа да опстане, рођен је политички концепт Заједнице српских општина", наводи Петковић.

Истиче да је Београд тај који је концепт ставио у само средиште дијалога који се са Приштином одвија уз посредовање Европске уније и подсећа да је Заједници српских општина (ЗСО) посвећено првих шест од укупно 15 тачака Првог бриселског споразума. ЗСО није била једна од тема, већ кључна и централна тачка дијалога који је довео до потписивања тог споразума.

"Идеја о Заједници српских општина није политички луксуз и каприц, већ начин да Срби на Косову и Метохији физички опстану и буду интитуционално заштићени од опасног и агресивног деловања екстремиста у Приштини", напомиње Петковић.

Колико је борба председника Србије Александра Вучића за ЗСО била исправна, наводи директор Канцеларије за КиМ, најбоље показује децидан став Приштине да по сваку цену избегне испуњење ове своје обавезе.

"Искуство нас учи да оно чему се Приштина тако снажно одупире, по правилу је у интересу српског народа. Да је ЗСО наша насушна потреба, потврђује и ескалација насиља против српског народа на Косову и Метохији којој смо сведоци протеклих месеци."

Петковић подсећа да "тврдоглаво одбијање Приштине да српском народу кроз формирање Заједнице српских општина пружи гаранције опстанка траје скоро десет година, а последица је, не само пролонгирање фактичког ванредног стања у којем Срби у нашој јужној покрајини живе од 1999. већ и свепрожимајућа агонија читавог друштва на Косову и Метохији".

"То друштво је постало трајни талац идеологија и политика мржње које се производе у Приштини. При том, концепт Заједнице српских општина ни на који начин не угрожава Албанце на Косову и Метохији. Да је она формирана пре нешто више од девет и по година, кад јој је и било време, данас бисмо на терену имали стабилније и безбедније прилике у друштву у коме је смањен међуетнички јаз. Толико је рана могло да буде зацељено и проблема да буде решено само да је Приштина била вољна да испуни оно на шта се обавезала, или да је ЕУ желела да у пуном капацитету буде гарант потписаног и осигура спровођење Првог бриселског споразума", каже Петковић.

Оцењује да је разлоге за такво поступање Приштине могуће тражити само на пољу ирационалног, односно у чињеници да је "мржња према Србима и свему српском толико дубоко укорењена у идеологију албанских политичара на Косову и Метохији да не може сама од себе да избледи и нестане протоком времена".

"Некада је та идеологија скривена између редова, а неретко је, као у случају Аљбина Куртија и његовог 'Самоопредељења', јавно декларисана есенција политичког деловања. Шта више, данас је антисрпска политика Аљбина Куртија постала само средиште његове владавине у Приштини, а да то нису ни економија ни привреда нити владавина права", истиче Петковић.

Међутим, упркос сталном инсистирању на дословној примени свих одредаба Првог бриселског споразума, као и пратећих споразума из 2013. и 2015. године који регулишу питање формирања Заједнице српских општина, до данас није постигнут никакав формални помак по том питању.

"Читаоци ових редова ће се са разлогом запитати: али где је у свему томе Европска унија, и није ли она посредовала у разговорима и била гарант спровођења договореног? Између осталог, Београд је од ЕУ посредника тражио да неодложно испуне своју обавезу из члана 21. Општих принципа из 2015. године, који експлицитно прописује обавезу ЕУ да – одмах пошто Управљачки тим за израду Нацрта Статута Заједнице српских општина заврши рад на том документу – сазове састанак Дијалога на високом политичком нивоу на којем би тај документ био презентован Београду и Приштини", подсећа Петковић.

Та обавеза је цитираним споразумом предвиђена као први корак у процесу формалног почетка формирања Заједнице српских општина. Међутим, иако је у априлу 2018. године ЕУ службено потврдила мандат Управљачког тима да почне рад на изради Нацрта Статута и упркос томе што је у августу 2018. године Управљачки тим службено обавестио Брисел да је завршио свој посао по овом питању, ЕУ посредници још увек нису поступили у складу са поменутом обавезом из члана 21. Општих принципа.

Каже да је до промене у наративу ЕУ и других заинтересованих страна на Западу, када је реч о Заједници српских општина, дошло постепено у последњих неколико месеци, да би тек уназад неколико недеља те поруке прерасле у сасвим експлицитан захтев Приштини и Куртију за испуњење обавеза.

"Уместо одговора Приштине, на делу је нека врста диверзије у којој изненада сви у Приштини имају мишљење (укључујући и поједине стране невладине организације) о томе како би Заједница српских општина требало да се зове, како би требало да буде структурисана и са којим надлежностима... Наиме, сви потребни основни елементи за формирање Заједнице српских општина садржани су у самом Првом бриселском споразуму и у још три додатна споразума који се односе на ову тему. Сваки предлог одступања од слова споразума заправо је само еуфемизам за одбијање примене. Реч је о јавно доступним споразумима, а сам процес њиховог усаглашавања био је и дуг и мукотрпан, и неретко су се данима ломила копља око сваке речи или знака интерпункције. Тако да договорени споразуми о ЗСО не могу да подлежу произвољним подешавањима и изменама. Заједница српских општина је само оно што је договорено у Бриселу, са јасно дефинисаним надлежностима - и ништа мање од тога", каже Петковић.

Каже да Београд нема намеру да поново преговара о испуњењу онога што је већ гарантовано постигнутим споразумима и чија је имплементација детаљно разрађена истим тим документима, али и да има и обавезу и право да истрајемо у ставу да испуњење већ преузетих обавеза не може да буде условљено постизањем нових договора у оквиру дијалога, нарочито у околностима у којима је Београд у доброј вери и у потпуности испунио све своје досадашње обавезе.

"Дакле, Заједница српских општина је хитна обавеза Приштине, која мора бити испуњена без одлагања. Сваки покушај Приштине да се о овој теми поново преговара или да се формирање Заједнице српских општина условљава некаквим новим помацима у дијалогу, директно је супротстављен принципима дијалога и нормализације односа. Београд је и речју и делом небројено пута показао да је доследно посвећен дијалогу, али сада да је време да ту врсту посвећености коначно покаже и Приштина", закључио је Петковић.