Свађа и подела на релацији Вашингтон - Брисел око новог високог представника је све дубља. Последња седница Савета за имплементацију мира завршена је без имена новог високог представника. Истовремено, Бањалука и Москва мисле да је време за укидање институције ОХРа-а.
О томе какве игре се још очекују око ОХР-а, у емисији Данас на РТ говорио је Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбедносне студије из Бањалуке.
Шолаја истиче да на овом примеру немогућности да се постигне договор могу се уочити одрази ширег геополитичког плана. Како објашњава, Савет за имплементацију мира је једно неформално тело које је настало између ратификације Дејтонског споразума и потписивања Париског уговора.
"Нажалост, једно тело је наставило да постоји и имало је различите облике кроз године. Они су себи присвојили нешто што је Дејтонским споразумом, односно Анексом 10, било формулисано другачије, а то је начин избора високог представника. Реч је о предлогу две стране који даље иде на усаглашавање и потврђује се релевантном Резолуцијом СБ УН. Осим првог високог представника, две стране нису имали предлоге, то је увек био Савет за имплементацију мира. Кристијан Шмит је први који није именован у СБ УН. Он није био легалан, а упитан је и легитимитет јер се Руска Федерација повукла из Савета за имплементацију мира", наводи Шолаја.
Тренутно је на снази в.д. статус високог представника иако Дејтон то не препознаје.
"Јасни ставови Бањалуке и Москве су да је дошло време да се високи представник повуче из БиХ. С друге стране, САД су ублажиле доста став, на трагу су да проблеми БиХ треба да буду решавани изнутра. Тај приступ БиХ се значајно променио. И на седници СБ УН недавно смо имали прилику и да чујемо став Кине која се досад није укључивала, барем не кроз јасно коментарисање ситуације у БиХ. На глобалном нивоу тренутно је више људи за одлазак високог представника него што је за то да он остане", указује Шолаја.
На питање због чега и даље постоји интерес Британаца и неких других земаља да функција високог представника и даље постоји, Шолаја наглашава да поједине чланице ЕУ и неке изван Уније, кроз свој видљив ангажман, и даље делују у правцу тога да високи представник и даље настави да користи тзв. бонска овлашћења.
"Циљ је да се би се ствари у БиХ одвијале на начин који одговара онима изван БиХ или са жељама политичког Сарајева. Босна и Херцеговина све ове године није успевала да оствари свој међународни суверенитет, као и ни унутрашњи", сматра Шолаја.
Према његовом мишљењу, цео процес иде према гашењу институције високог представника. Саговорник емисије "Данас на РТ" не очекује да ситуација око избора високог представника буде решена до краја године.