Европска комисија објавила је седми Извештај о владавини права, у којем је оценила стање у свим државама чланицама Европске уније, а трећи пут објављен је извештај о четири земље кандидате за чланство - Србију, Црну Гору, Албанију и Северну Македонију.
У делу који се односи на Србију оцењено је да је остварен напредак у одређеним областима, али да постоје бројни изазови у области правосуђа, борбе против корупције, медијских слобода и функционисања демократских институција.
Kако се наводи у документу, иако је Венецијанска комисија потврдила да је Србија спровела значајан део њених препорука у области правосуђа, и даље постоји забринутост у вези са аутономијом тужилаштва. У извештају се указује и на повећане политичке притиске на правосуђе и тужилаштво, уз ограничене реакције надлежних институција.
У делу о борби против корупције, у извештају се оцењује да већина активности претходног Акционог плана није реализована и да су пренете у нови план. Висока забринутост изражена је због покушаја недозвољеног утицаја на рад Тужилаштва за организовани криминал, као и због изостанка убедљивих резултата у истрагама и правоснажним пресудама у предметима корупције.
У извештају се нашла и истрага о паду надстрешнице у Новом Саду у новембру 2024. године која и даље траје, а да има слабости и у систему провере имовинских пријава и спречавања сукоба интереса.
У делу извештаја који се односи на медије наводи се да је аудиовизуелно тржиште у Србији наставило да се суочава са озбиљним проблемима због нефункционисања Савета Регулаторног тела за електронске медије, а да је почетком јула 2026. године Народна скупштина усвојила аутентично тумачење Закона о електронским медијима, чиме су решена правна питања на која су указивала четири члана Савета РЕМ-а која су претходно поднела оставке, отварајући пут њиховом повратку.
Kао озбиљан проблем у извештају ЕK се помиње политички и економски утицај на медије, као и да је присутна забринутост због уређивачке аутономије и плурализма јавних медијских сервиса. У извештају се тврди и да се недовољно примењују медијски закони, нарочито у области транспарентности власништва и праве расподеле јавних средстава, а да новинари имају отежан приступ информацијама од јавног значаја, и да им је безбедност угрожена због повећаног броја физичких напада и претњи.
У делу који се односи на демократске институције, ЕK оцењује да је рад Народне скупштине и даље ограничен недостатком суштинске политичке расправе и слабом могућношћу парламентараца да утичу на законодавни процес.
Истиче се да напредак у изборној реформи и ревизији бирачког списка тек треба да буде у потпуности спроведен, док је "начин вршења председничких овлашћења и даље предмет интензивне јавне дебате".
Kомисија је у Извештају истакла и позитивне помаке - нови састав Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, да је у току припрема нове Стратегије развоја правосуђа, да је ефикасност судова у грађанским и привредним предметима остала стабилна, као и истраживања која показују повећање поверења привреде у заштиту инвестиција, као и веће поверење у независност институција надлежних за јавне набавке и заштиту конкуренције.
Извештај је један од битних механизама Европске комисије за праћење стања демократије, правосуђа, борбе против корупције и медијских слобода у државама чланицама ЕУ.