Више професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одбацило је наводе ректора албанског Универзитета у Приштини Арбена Хајрулахуа да установа у Косовској Митровици "краде идентитет" Универзитета у Приштини.
Уз оптужбе о крађи идентитета, Хајрулаху је УПКМ оптужио и да су "заузели зграду некадашњег Металуршког факултета, која је власништво Универзитета у Приштини", позивајући их да врате "отету имовину".
Професори УПКМ у отвореним писмима оцењују да се оваквим изјавама "занемарује историјски развој ове високошколске установе, доводи у питање академски континуитет и отвара простор за политизацију питања које би, требало да остане у домену образовања и универзитетске аутономије".
Ванредни професор Невена Поповић оценила је да "изјава ректора Арбена Хајрулахуа о 'крађи идентитета' и једнострани захтеви за исељење из универзитетских просторија подривају саме темеље основних европских вредности (…) које се тичу права на образовање."
Она је, како је пренео портал Коссев, подсетила да је Закон о оснивању двојезичног Универзитета у Приштини усвојен 1969. године у тадашњој Скупштини САП Kосова, да је Универзитет конституисан фебруара 1970. године, као и да су од његовог оснивања настава и академски живот организовани на српском и албанском језику
"Говорити о 'крађи идентитета' и игнорисати чињеницу да је настава на српском језику деценијама била равноправни део изворног Универзитета у Приштини представља свесно прекрајање историје и нарушавање принципа академског континуитета", наводи у писму професорка Поповић додајући да "реторика реваншизма" и "коришћење универзитета као политичко-пропагандног полигона нису у складу са европским вредностима, аутономијом универзитета и принципима инклузивног образовања".
"Волела бих да гласно чујем мишљења оних интелектуалаца из редова косовских Албанаца који се искрено залажу за европске вредности, гласове који ће се храбро и принципијелно успротивити политичкој реторици реваншизма и покушајима гушења људских и академских слобода", закључила је она.
Редовна професорка УПКМ Драгана Ваљаревић оценила је да "посебно забрињава што се данас, управо у време када би универзитети требало да буду носиоци космополитизма, дијалога и толеранције, доводи у питање историјско присуство једне заједнице".
"Право на образовање је универзално људско право и оно не може бити привилегија резервисана само за поједине заједнице", навела је професорка Ваљаревић.
За њу, оспоравање континуитета Универзитета није питање прошлости, већ може имати последице и по будуће генерације.
"Оспоравање тог континуитета може водити и ка ускраћивању права садашњим и будућим генерацијама да баштине институцију којој историјски и академски припадају", оцењује професорка Ваљаревић додајући да ће на "сваки покушај негирања нашег академског постојања бити одговорено оним што универзитет најбоље уме да ствара – знањем, науком, образовањем и резултатима", пише професорка Ваљаревић.
Професор Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици др Никола Милентијевић у свом писму навео је да оцене Хајрулахуа "занемарују историјски континуитет рада универзитета након 1999. године".
По речима Милентијевића, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици није настао као нова установа која је накнадно преузела име или идентитет друге институције.
"Реч је о високошколској установи која је након догађаја из 1999. године наставила свој рад у измењеним безбедносним околностима, задржавајући континуитет наставног процеса, академског кадра и правног статуса у систему Републике Србије", наводи професор у писму које преноси Коссев и додаје да тврдње о "крађи идентитета" занемарују чињеницу да универзитет није основан након проглашења "независности 2008. године", већ да је рад наставио готово деценију раније.
"Сам назив, 'Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици', сведочи о континуитету установе и околностима под којима је била принуђена да настави рад ван свог првобитног седишта", истиче професор.
Он се у писму позива и на свој научни рад "Значај Kумановског споразума у решавању косметске кризе", чији је коаутор, наводећи да су Kумановски споразум и Резолуција 1244 створили специфичан правни и политички оквир у којем су многа питања остала нерешена.
"Управо због тога институције које функционишу у систему Републике Србије наставиле су рад на Kосову и након 1999. године, укључујући и Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици", наводи професор.
По његовом мишљењу, актуелни спор не може се свести на оптужбе о "крађи идентитета".
"Уместо оптужби о 'крађи идентитета', потребно је признати чињеницу да данас постоје две институције које полажу право на историјско наслеђе Универзитета у Приштини, ослањајући се на различите правне и политичке основе. Игнорисање те чињенице не доприноси решавању проблема, већ додатно продубљује поделе и онемогућава озбиљан дијалог", поручује професор.
Међу првима на оптужбе ректора Хајрулахуа реаговала је професор др Бранка Петковић која је навела да обраћа јавности јер сматра да је изостала реакције институције је требало прве да одговоре.
"Kако до данас није било званичне реакције Ректората Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици, нити било које институције Републике Србије, осећам потребу да се, као професор и неко ко готово три деценије ради на УПKМ, јавно огласим", навела је Петковић.
Јавности се обратила још једна професорка УПКМ која је навела да је одлучила да остане анонимна због безбедносних разлога.
"Да се осећам безбедно, радо бих потписала ово писмо, али с обзиром на константну репресију коју свакодневно трпи српски народ на KиМ, остаћу анонимна", наводи она на почетку свог писма.
Професорка Петковић у свом писму наводи да Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици није настао као политички пројекат, већ као последица ратних околности и расељавања српске академске заједнице из Приштине.
"Настао је зато што су професори, студенти и запослени након рата морали да напусте Приштину, заједно са највећим делом српске академске заједнице, јер десетине хиљада Срба више нису могле да наставе живот у Приштини и другим градовима на KиМ", пише она.
Са сличном тврдњом излази и анонимна професорка, која је Хајрулахуу поручила да се континуитет једне институције не може свести на питање физичке локације.
"Тада је једино постојао Универзитет у Приштини, након ратних дешавања протеран у Kосовску Митровицу. Наставници и студенти су 1999. због личне безбедности напустили имовину, али не и институцију. Она је наставила институционални и правни континуитет тражећи неко безбедније место", пише ова професорка.
На Хајрулахуове тврдње да Универзитет у Kосовској Митровици присваја идентитет Универзитета у Приштини, анонимна професорка узвратила је оптужбом да се управо научни радови професора из Kосовске Митровице годинама представљају као део академске продукције Универзитета "Хасан Приштина".
"Све ово време на научним мрежама преузимате и присвајате интелектуалну својину нашег универзитета, што представља озбиљно кршење академске честитости. Толико о крађи идентитета", пише ова професорка.