Ако је Аљбин Курти за пет година владавине самозваном државом и на чему толико посвећено, приљежно, марљиво, вредно и плански радио – онда је то окупација слободне српске територије на северу КиМ и покоравање српске заједнице.
Да ли је север Косова и Метохије данас, после пет година Куртијевог терора окупиран – јесте, и то тешко. Да ли су Срби покорени, већина ће рећи да – и нису.
"Србе, гледано кроз историју, нису успеле да покоре ни много јаче силе него што је Куртијева. Чудан је овај наш косовски народ, српски, жилав – што му више одмичеш ову косовску земљу, он је све јаче за њу везан и све је више воли. Зубима се, грчевито, држи за њу. Читава наша ситуација јесте као кад неко тресе дрво па сви плодови који су незрели, трули, који се слабо држе – отпадну. Они који су зрели, здрави, који су чврсто везани за дрво – остану и опстану. А, оно што је остало то и вага", искрено описује ситуацију у којој се налази српски народ на КиМ, Србин из једне од енклава јужно од Ибра.
Каже, ма колико то тешко звучало, отпало је, одустало од отпора, од живота, од борбе оно што је било труло, поткупљиво, што је продавало веру за вечеру, дедовину и очевину...
"Борба за Косово и Метохију престаће оног тренутка када се ми КиМ одрекнемо у себи, у кући, у породици – и пред децом и пред прецима. Док се не одричемо, ми само повећавамо наш ниво трпљења и жељу да останемо. Ово више нема везе са територијом, има са нечим јачим, нечим из виших сфера, много дубљим, оним што нам је остало од предака пред којима смо положили заклетву а све нас спаја, везује – косовски завет", каже дословце описујући стање српске заједнице на КиМ после пет година Куртијеве владавине.
Од премлаћивања српске деце по Северној Митровици, хапшења и оптужби за наводне ратне злочине до батинања Срба у оклопним возилима тзв. косовске специјалне полиције.
Да ли је за то време Курти успео да сломи дух Срба на КиМ да их претвори у покорену рају?
"Ја се осећам не као покорен, него као унижен човек који хода по ивици провалије. Приштина би да га гурне у провалију, а Београд би као да га заштити. На страну оно што ради Курти, али овде људи све чешће понављају једну реченицу која је јако тешка – 'Београде, зашто си нас оставио'. И то је чињеница, као што је чињеница и наш осећај да смо Београду просто, омча о врату, терет кога би да се ослободи, али има ту нешто јаче што то спречава", каже овај Србин који од рата на Космету живи са породицом, супругом и двоје деце.
Сам Курти није одолео, па се пре непуне две године приликом посете бошњачком Сарајеву похвалио да је на тзв. Косову, под његовом влашћу, мање од четири посто Срба, односно, да је "више Албанаца у Србији, од Суботице до Прешева, него Срба на Косову".
"Посету Сарајеву Курти је искористио да се похвали како је успео у својој намери да етнички очисти Косово и Метохију од Срба па је помињао како Срба има све мање. Наравно, заборавио је да каже да је Срба мање из два разлога. Први је терор који спроводи над недужним српским народом користећи институционално насиље за спровођење репресије, а други је спречавање повратка расељених на своја вековна огњишта отимањем српске имовине, застрашивањем људи и неоснованим хапшењима свих Срба који не желе да продају своју очевину", саопштила је тада Српска листа, најјача странка Срба на Космету, коментаришући изјаву Куртија.
У још једном се Срби на КиМ слажу говорећи о пет година Куртијеве владавине, а то је оцена да је главна одлика којом се манифестује однос приштинских власти према Србима – пука мржња према свему српском.
"Све оно што је Приштина до пре коју годину радила према Србима јужно од Ибра, лечећи тако своје фрустрације јер не може ништа на северу, сада се дешава северно од Ибра. Срби на југу за Приштину су, под Куртијевом владом били у позицији као кад мачка улови миша, зна да ће да га поједе, али неће одмах да га прогута, него се са њим игра. Курти од кад је дошао на власт себи је за циљ поставио стављање под контролу читаве територије тзв. Косова, успостављање тзв. граница према Србији. И друго, стављање у први план оног што је Србија, наводно, радила његовом народу, инсистирајући на сталном подгревању мржње према Србима. О томе говори и оснивање некаквог њиховог института за 'ратне злочине'", наставља наш саговорник из српске енклаве јужно од Ибра.
Каже да се Курти за своје владавине одузимајући српску имовину само држао "хрватског модела односа према Србима и српској заједници" на територији коју контролише.
"Тај модел подразумева да је сваки Србин, или велика већина њих, који би дошао на КиМ и покушао да реши имовинска питања, врати отету имовину, био ухапшен и уз два сведока оптужен за ратне злочине. У одсуству се суди за наводна убиства, силовања, не кажем да злочина није било, али све се то преувеличава, потенцира се прича да ће наводне жртве добити ратну одштету. Сад су сви међу Албанцима били у УЧК, сви су страдали, били жртве, а знамо да је већина била избегла. Он гради државу и ствара историју на епопеји ОВК, на борби Албанаца за слободу од српског терора са главним циљем да се број Срба сведе на минимум", каже овај Србин.
И овако се, у најкраћем, још може још описати живот Срба на Косову и Метохији и у 2024, у 2025. години, исто као и 2023, 2022...
Тако је током септембра 2024. забележено да је тзв. косовска полиција напала и претукла четворицу младића у центру северног дела Косовске Митровице. Дејана Радића из Старог Грацког напали су, претукли и опљачкали младићи који су говорили албанским језиком.
Оскрнављено је црквиште у Међугори у Ибарском Колашину, мушкарац албанске националности блокирао је комбијем улаз у Основну школу "Вук Караџић" у Гњилану коју похађају српска и ромска деца.
Месец раније изгорела је кућа повратничке породице у селу Новаке код Призрена, каменован је стан Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковици. Оскрнављена је Бећирова црква на путу ка ски-центру на Брезовици, приведен је Лука Златичанин из Гораждевца због певања песама, полиција је упала у више српских институција на северу.
Заједнички именитељ јесте да је Србима овде, у ствари, из године у годину, под Куртијем, било све теже, горе, неизвесније...
Резултат је очигледно пражњење српских градова и села посебно на северу КиМ.
Званични подаци Београда говоре да је за пет година Куртијеве власти, Космет напустило најмање 20 посто Срба од 90.000 колико их је на КиМ било почетком 20-их година овог века.
Незванично, та цифра је далеко већа.
Уочи нових избора на којима ће, очекују упућени, Курти још једном потврдити доминацију, или ће, ако не добије већину, наставити да влада у ванредном стању које сам генерише, Србима над главом, као мач виси претња о затварању преосталих институција – школства и здравства.
То би, по оценама оних који на Косову и Метохији живе, била завршна тачка, завршни ударац за свођење броја Срба на КиМ на статистичку грешку што је, уверени су Срби на Космету – главни циљ и Куртија и албанских политичких елита у Приштини.
У ствари, биће само још горе.