Председник СНСД-а Милорад Додик каже да Република Српска није пуки административни оквир нити пролазна политичка форма, већ историјски одговор српског народа на векове страдања.
"Република Српска је завет да српска деца више никада не буду незаштићена. Она је политичка и морална брана против понављања судбине у којој су други одлучивали о српском животу, српској истини и српској правди", навео је Додик у колумни за Срну.
Он је навео да на местима, као што је Шушњар, народ не долази само да се поклони мртвима, већ долази да се погледа у огледало историје, да види шта му се дешавало када није имао снагу да се заштити, када други нису признавали његово право на живот, име, веру и трајање.
"Шушњар није само место српског страдања. Шушњар је место српске опомене.Ту опомену данас не читамо само кроз оно што се догодило 1941. године, када су Срби убијани зато што су били Срби. Читамо је и кроз нашу савременост, кроз однос према српским жртвама, кроз покушаје да се њихова бол умањи, релативизује или заборави", навео је он.
Додао је да је српска опомена чита и кроз страшну судбину малог Слободана Стојановића, детета које је убијено на најмонструознији начин, само зато што је било српско дете које је волело своје и није тражило туђе.
"Вест да његов убица наводно користи ванзатворске погодности није само правно или административно питање. То је дубоко морално питање. То је питање односа према српској жртви. То је питање какву поруку један систем шаље народу чије су ране још отворене", навео је Додик.
Истакао је да када се над српском жртвом покаже равнодушност, када се злочин над српским дететом покуша сместити у бирократску процедуру, онда народ с правом разуме да се ту не суди само једном злочинцу, него и достојанству целог страдалног народа.
"Зато између Шушњара и Слободана Стојановића постоји тешка, али истинита веза. То је веза континуитета српског страдања због имена, вере и припадности. У различитим временима, под различитим униформама и заставама, суштина је често била иста – Србин је био крив зато што постоји. Једном је то било организовано као масовни покољ, други пут као ратни злочин над дететом, а данас се у неким институцијама показује као бешћутност, релативизација и спремност да се српска рана поново отвори као да никада није ни зацелила. Управо зато Република Српска није пуки административни оквир нити пролазна политичка Форма. Република Српска је историјски одговор српског народа на векове страдања", рекао је он.
Навео је да је Српска завет да српска деца више никада не буду незаштићена, да је то политичка и морална брана против понављања судбине у којој су други одлучивали о српском животу, српској истини и српској правди.
"Свако ко данас пита зашто је важна јака Република Српска, одговор може наћи управо на местима као што су Шушњар, Јасеновац, Дракулић, Пребиловци и у имену малог Слободана. Република Српска је једини гарант прекида тог злочиначког континуитета. Једини оквир у којем српски народ може сам да чува своје памћење, своје институције, своје школе, своју полицију, своју политичку вољу и своје достојанство", каже Додик.
Сматра да би без Републике Српске, српски народ би био препуштен туђим тумачењима историје, туђим центрима моћи и туђем осећају за правду. Указао је да нас је историја научила да тамо где Србин нема своје институције, врло брзо нема ни сигурност да ће његова жртва бити призната, а често ни да ће његов живот бити заштићен.
"Али ова прича не сме остати само прича о боли. Српски народ није преживео зато што је био слаб, него зато што је имао снагу да из сваког страдања подигне завет. Из пепела је подизао цркве, из јама памћење, из суза веру, а из историјских пораза стварао нову одлучност да живи слободно. То је највећа снага Републике Српске – она није настала из мржње, него из потребе да се живот заштити, да се деца сачувају и да народ коначно има ослонац у себи. Зато је наша обавеза да памтимо Шушњар, да не заборавимо Слободана, да тражимо одговорност за сваку неправду и да будемо достојни оних који су страдали само зато што су били оно што јесу", навео је Додик.
Поручио је да народ који памти своје жртве и чува своју Републику није народ без наде, већ народ који зна ко је, шта је преживео и зашто више никада не сме бити слаб.
"А док је Републике Српске, биће и снаге да се сачува мир, достојанство и будућност нашег народа", закључио је он.