Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године организовало је једанаести по реду Марш на Цер под слоганом "На Церу се познају јунаци", у част јунака славне Церске битке.
Реч је о својеврсном ходочашћу у част предака и јунака не само са Цера, већ и са потоњих битака на Колубари и Кајмакчалану.
Из године у годину учесника је све више, а долазе из свих делова земље и региона. Ове године су учестовали људи из Чоке, Лазаревца, Горњег Милановца, Београда, Ниша, Сремске Митровице, Земуна, Новог Сада, Бијељине, Милића, Ваљева, али и далеког Париза.
У овогодишњем Маршу на Цер учествовало је 400 пешака. Међу пријављенима је било више младих него ранијих година, а организатори су обезбедили воду, храну, полицијску и санитетску пратњу како би марш протекао у најбољем реду.
Церска битка почела је аустроугарском инвазијом Србије, 15. августа 1914. године. Иако је аустроугарска војска била и бројчано и технички надмоћнија, то им није донело жељену победу. Битка у сусрету завршила се сломом агресора и ослобађањем Шапца већ 24. августа, а генерал Степа Степановић је за ту победу награђен титулом војводе.
По већ установљеној традицији, учесници марша су се у раним јутарњим сатима окупили пред Црквом Покрова Пресвете Богородице у Лозници, одакле су после јутарње молитве кренули према Текеришу преко преко Козјака, Горњег Добрића, Јадранске Лешнице, Јошеве, Милине и Трбосиља.
Трасу дугачку 30 километара учесници су прешли за девет часова. Крај марша је био код Спомен-комплекса "Церска битка", где је одржан помен, положени венци и одата почаст српским ратницима.