Удружење упозорило: Петиција за рушење цркве на Румији не доноси ништа добро Црној Гори

Из Удружење Црмничана "13. јул" кажу да посебно забрињава чињеница да иницијативу покрећу и подржавају политички представници албанске заједнице, јер добро знају да Румија није само питање једног објекта, већ једно од осетљивих места црногорске историје, традиције и идентитета

Поводом петиције којом се тражи рушење цркве Свете Тројице на Румији, Удружење Црмничана "13. јул" позива на разум, али и упозорава иницијаторе и потписнике да су направили опасан корак који не може донети ништа добро Црној Гори.

Навели су да посебно забрињава чињеница да иницијативу покрећу и подржавају политички представници албанске заједнице, јер добро знају да Румија није само питање једног објекта, већ једно од осетљивих места црногорске историје, традиције и идентитета.

"Не можемо, а да се у овом тренутку не сетимо искуства Kосова и Метохије. Британски парламент је 2009. године, позивајући се на податке ОЕБС-а и УНМИK-а, саопштио да је од 1999. године уништено или оштећено 155 српских православних цркава и манастира. Према истом извору, 76 цркава било је уништено или оштећено током 1999. године, а још 30 током мартовских нереда 2004. године", навели су из Удружења Црмничана.

Додају да је новији податак изнео министар културе Србије Никола Селаковић, наводећи да је од 1999. године на Kосову и Метохији уништено 156 српских цркава и манастира.

"Дакле, без обзира на разлику у методологији и времену када су процене прављене, пред нама остаје поражавајућа чињеница: говоримо о више од 150 православних светиња које су после 1999. године биле уништене или тешко оштећене", навели су.

Поручују да то није аргумент против било ког народа и истичу да је то упозорење против сваке политике која рушење туђе светиње почиње да представља као легитиман начин "ослобађања" простора.

"Зато данас имамо право да питамо: ако је прихватљиво сакупљати потписе за рушење православне цркве, шта ће бити сутра када неко сакупи другу хиљаду потписа за рушење џамије? Да ли ће онда исти они који данас подржавају овакву петицију тражити разум, толеранцију и суживот?", питају из Удружења Црмичана.

Црмничани, истичу, неће позивати на рушење било чије богомоље. Али неће, кажу, ни ћутати када неко тражи рушење њихове.

"Вековима живимо са комшијама различитих вера и народа. Знамо шта значи сачувати мир, али знамо и шта значи сачувати своје", навели су у саопштењу.

Истичу да не прихватају да се њихова историја и традиција проглашавају окупацијом, нити да се православна црква на Румији представља као нешто што треба 'ослободити' рушењем".

Очекују реакцију државних институција и политичких партија које у својим програмским начелима истичу бригу о црквама, верским заједницама, културном наслеђу и мултиверском карактеру Црне Горе.

"Њихово ћутање пред јавним захтевом за рушење православне богомоље забрињава. Од њих не тражимо да стану против било ког народа или вере. Тражимо да стану на страну принципа: у Црној Гори се не руше богомоље зато што припадају другој вери, народу или традицији", навели су, између осталог, из Удружења Црмничана.

Почасни председник и лидер албанске мањинске странке Демократски савез у Црној Гори, Мехмет Барди и Саубих Мехмети, затражили су од црногорских власти да уклоне Цркву Свете Тројице са врха Румије, као и да та локација не буде предвиђена за верске објекте у Просторно-урбанистичком плану (ПУП) општине Бар.

Петицију са близу хиљаду потписа доставили су председнику Црне Горе Јакову Милатовићу, премијеру Милојку Спајићу, председнику Скупштине Андрији Мандићу, потпредседнику парламента Николи Цамају, као и челницима Бара.