Још један удар на СПЦ у Црној Гори: Албанске странке поново траже уклањање цркве на Румији

Почасни председник и лидер албанске мањинске странке Демократски савез у Црној Гори, Мехмет Барди и Саубих Мехмети, затражили су од црногорских власти да уклоне Цркву Свете Тројице са врха Румије, као и да та локација не буде предвиђена за верске објекте у Просторно-урбанистичком плану (ПУП) општине Бар, преносе подгоричке "Вијести".

Петицију са близу хиљаду потписа доставили су председнику Црне Горе Јакову Милатовићу, премијеру Милојку Спајићу, председнику Скупштине Андрији Мандићу, потпредседнику парламента Николи Цамају, као и челницима Бара.

Милан Кнежевић о новом закону: Шта би Његош рекао да је данас жив

У петицији траже да се са врха Румије уклони метална црква, коју је Митрополија црногорско-приморска поставила 2005. године, и да се локација врати у "првобитно стање".

Аутори петиције тврде да је храм постављен "неправно и агресивно", Румију описују као простор који треба да буде слободан од било каквог верског објекта и поручују да врх планине треба да буде доступан "за све конфесије и све националности".

Подносиоци петиције тврде да на врху Румије никада није било храма, иако постоје историјски наводи и извори који указују да се на самом врху планине налазила црква Свете Тројице.

Постављање храма 2005. године они описују као "окупацију и девастацију" врха планине.

У петицији се наводи и да је објекат "намерна, циљна, јасна и највећа провокација и пријетња" за Крајину, која је насељена "етничким албанским аутохтоним становништвом".

Барди и Мехмети позивају црногорске власти да, како наводе, "ослободе планину од окупације од стране Митрополије црногорско-приморске СПЦ", уз захтев да на врху Румије "нема места за ниједан верски и други објекат".

Аутори петиције подсећају и да је вековима постојао обичај да се камење доноси на врх Румије како би, али тврде да се то радило да би "планина била виша". Међутим, према старом народном предању, камење се износило на Румију као завет, уз веровање да ће се, када се сакупи довољно камења, црква која је некада постојала на њеном врху поново изградити.

С друге стране, Православна црквена општина Бар годинама одбацује тврдње да храм нарушава међуверски склад, док представници Митрополије црногорско-приморске истичу да је црква подигнута на месту старе православне светиње.

О историјату изношења камена сведочи и писмо покојног митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он је навео да је после рушења храма на врху Румије настао обичај да сваки учесник литије донесе по камен, уз народно предање да ће црква "поново долетјети" на Румију када се сакупи довољно камења.

Амфилохије је у писму навео и да је црква Свете Тројице на врху Румије подигнута у време Светог Јована Владимира, у десетом или почетком XI века, а да је срушена 1571. године, током османског освајања ових простора. Према његовим наводима, храм је и пре рушења био важно култно место, а у литији поводом празника Тројичиндана учествовали су православци, католици и муслимани.

Питање цркве на Румији, међутим, није ново. Захтеви за њено уклањање појављивали су се практично од њеног постављања 2005. године. Исте године грађевинска инспекција донела је решење којим је Митрополији црногорско-приморској наложено да уклони металну конструкцију и камену облогу.

Захтеви су настављани и наредних година, а посебно су дошли до изражаја 2018. године, када су након радова на облагању цркве каменом уследиле нове политичке реакције и захтеви за њено уклањање.

Тадашњи премијер Душко Марковић је изјавио да је објекат незаконит и да ће морати да буде уклоњен, на шта му је тадашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије у отвореном писму поручио да би рушење цркве на Румији било равно злочину, преноси подгорички портал "Адриа".

Поставља се питање какви то ветрови данас дувају Црном Гором када Албанци поново траже рушење цркве на Румији, док потпредседник Владе Ник Ђељошај јавно поручује да је "Улцињ албански град", а на такву изјаву из самог врха власти не уследи готово никаква реакција. 

Реакције званичне Подгорице нема ни на то што потпредседник Скупштине Црне Горе Никола Цамај на друштвеним мрежама дели снимак са концерта у Гусињу на којем се види застава са мапом такозване Велике Албаније, као ни на фотографију на којој рукама показује симбол двоглавог орла.

Истовремено, помињање српства, српских симбола и идентитета Срба у Црној Гори годинама изазива бурне политичке полемике, осуде и јавна оглашавања.

Јоковић: Црква неће бити срушена

На петицију за уклањање цркве Свете Тројице са врха Румије реаговао је и председник Социјалистичке народне партије (СНП) Владимир Јоковић, поручивши да црква неће бити срушена.

"Поводом учесталих најава и иницијатива које поново узнемиравају јавност Црне Горе и стварају нове поделе, а тичу се рушења цркве Свете Тројице на Румији, упућујемо одлучан апел да се оваквим опасним и ретроградним идејама дефинитивно мора стати на крај", саопштио је Јоковић.

Он је казао да у Црној Гори "нема и не сме бити места политикама рушења, разграђивања, нетрпељивости и производње нових сукоба".

"Уместо рушења, срљања у амбис и продубљивања старих рана, фокус нашег целокупног друштва, које се налази у предворју Европске уније, мора бити усмерен на дијалог, међусобно уважавање и поштовање различитости. Поштовање туђих светиња и слободе вероисповести темељ је стабилног друштва", поручио је Јоковић.

Огласила се и посланица Демократа и одборница те странке у барском парламенту Валентина Минић, која је оценила да иза иницијативе за уклањање цркве на Румији не стоје право, урбанизам и јавни интерес, већ, како је навела, "добро позната идеологија оних који су кроз историју рушили цркве и манастире, отимали светиње, хапсили митрополите и прогонили монаштво и свештенство".

Она је истакала да је "у најмању руку злонамерно позивати се на 'закон и ред' у граду који живи мултиверски склад", подсећајући да се на Румији вековима, и пре и после 2005. године, на Тројичиндан заједнички износи крст Светог Јована Владимира.

"Онима којима је увек сметала свака мера мира и слободе, па и богатство наших различитости и данас виде као прилику да посвађају брата са братом, комшију са комшијом. Бар је одувек био кућа свих нас, а намере оних који не умеју да граде, већ само да руше, и овај пут ће остати само неуспели покушај уношења немира пред којим ћемо стајати барски – а то значи усправно, сложно и поносно", поручила је Минићева.