Србија и Балкан
Тачка на окупацију: Курти руши и последњи симбол српског отпора на северу Космета
Мост им је, причају данас Срби из Северне Митровице, у те непуне три деценије отпора био једна од светлих тачака. Када би са врха шеталишта од споменика Кнезу Лазару погледали мост, у њему су видели бедем, нешто као средњевековну тврђаву иза чијих су зидова осећали сигурност. Сада то више није тако
Власник радње у градићу на централном Космету јуче поподне назвао је двоје Срба који су ушли да купе пар намирница "српским псима" и одбио да их услужи. Синоћ су на ограду црквеног поседа у Липљану постављене заставе "УЧК" и Албаније. Који сат раније са главног моста на Ибру у Косовској Митровици повукле су се снаге Кфора. Најављено је и "постепено повлачење" италијанских војника из зоне око манастира Високи Дечани и преузимање тог посла од стране тзв. косовске полицијске службе.
"Данас смо сведоци почетка процеса који ће бити краткорочан и у којем ће одговорност за безбедност на мосту у Митровици прећи на косовску полицију", сеирећи, славодобитно је синоћ на главном мосту на Ибру изјавио Куртијев министар полиције Џељаљ Свечља.
"Ово је тачка на окупацију севера", каже ми јутрос познаник, Србин из Северне Митровице.
"Руше и последњи симбол српског отпора на северу Косова и Метохије. Чудо једно, али, оног дана, 29. децембра 2022, када смо уклонили последње барикаде на Рудару, знао сам да ће бити овако, да је онај полицајац који је дан раније српском руководству у Рашки рекао да ће нас, ако уклонимо барикаде, 'ловити као зечеве', био у праву. Знао сам ја, знали су сви људи око мене, сви смо знали али ништа нисмо могли да урадимо", додаје.
Пуних 27 година главни мост на Ибру био је симбол наде, части и поноса. Као и мурал у центру Северне Митровице "Јер одавде нема назад". Та два места били су тапија, били су ослонац, камен темељац опстанка, наде да долази нека боља будућност. Мурал је недавно прекречен, са моста јуче су се повукли италијански карабињери, са места на коме су стајали 27 година. Сада су тамо тзв. косовски полицајци.
"Процес о коме говори Свечља значи да ће за који дан или коју недељу уклонити бетонске препреке на северној страни моста, да ће мост отворити за саобраћај, да ће на шеталишту по Северној Митровици бити још више Албанаца са југа, да шетају, изазивају, провоцирају, добацују женама и девојкама, да уживају у нашој невољи. Значи да ће наставити да Србима у Митровици отимају станове, локале, земљу", наставља саговорник.
Каже, мало је његових комшија, пријатеља у Митровици, Звечану који заузимање моста од стране тзв. косовске полиције, наследника терориста "УЧК" нису доживели као удар на сопствену кућу, њиву, породицу, децу. Мост им је, вели, у те непуне три деценије отпора био једна од светлих тачака. Када би са врха шеталишта од споменика Кнезу Лазару погледали мост, у њему су видели бедем, нешто као средњевековну тврђаву иза чијих су зидова осећали сигурност.
"Причамо синоћ, комшије, шта би рекли бранитељи моста, они који нису више међу нама, да устану, да дођу до Митровице, да погледају шта смо дочекали, шта смо допустили, шта нам се догодило. Да ли би препознали град, да ли би нас овако окупиране, понижене, препознали. Боли ме мост, као жива рана, још горе ме боли и то што са оне стране Јариња и Брњака, Мердара, стиже само тишина, што ће све, као уосталом све што нам се раније дешавало, бити заборављено за пар дана", каже.
Боли мост, боле Високи Дечани. Италијански карабињери се повлаче, долазе косовски Албанци да чувају манастир.
"Често сам био у манастиру, сви ми који тамо идемо били смо се некако саживели са тим Италијанима, добри су то и поштени људи. Често смо их виђали у манастирској порти, на литургији, на молитви, они су били главни чинилац да се осећамо сигурно, знали смо, док су они крај манастира да смо сигурни и ми и наши монаси унутра", прича данас Србин из једне од енклава јужно од Ибра.
Шта ће бити када Италијани оду?
"Бојим се да ће процес ићи као у неким другим случајевима. На почетку, док их Кфор буде контролисао ти косовски полицајци вероватно ће бити коректни, а ко нам гарантује да се једног дана неће догодити оно што се пре који дан, на празник Светог архангела Михаила догодило у Архангелима. Да ти полицајци неће на улазу у манастир поставити пункт и почети да претресају, малтретирају и одређују ко унутра може а ко не може. Или, да једног дана, под ко зна којим и каквим изговором неће из манастира истерати наше монахе и довести неке своје, оне које припрема Џуфка. Ко ће их у том случају зауставити?", пита саговорник.
Подсећа не неке већ заборављене догађаје око манастира у којима су учествовали они који би сада требало да чувају светињу. Фебруара и јуна 2000. на манастир је из околних албанских села испаљено неколико минобацачких граната, у Мартовском погрому 2004, у ноћи 17. марта на Дечане је испаљено осам минобацачких граната. Следећег дана у градићу Дечани испод манастира окупило се 400 Албанаца са намером да оружано упадну у манастир, али су спречени у последњем тренутку ангажовањем међународних званичника.
На манастир је пуцао и марта 2007. из "зоље" са оближњег брда, пројектил је, Божијим давањем, погодио зид манастира и не цркву која је била циљ.
Пре десетак година, испред манастира ухапшена су четворица косовских Албанаца, после претреса полиција и Кфор нашли су код њих литературу која је указивала на везе са ИСИС-ом. У резервној гуми возила нађен је експлозив.
"Сада је питање хоће ли Дечане чувати исти они полицајци који су нас онако цинично, пуни мржње малтретирали и хапсили на Газиместану, који су нас претресали у Архангелима, завлачили руке у колевке беба да провере да тамо нешто не кријемо на улазу у порту светиње? Како у те људе да имамо поверења, како када они сами кажу да су темељи њихове борбе УЧК и Адем Јашари, они који су отимали, убијали, који су вадили па препродавали органе Срба? Како да верујемо међународној заједници да ће реаговати на евентуално угрожавање манастира кад нису реаговали ни на Газиместан ни на Архангеле, на десетине спаљених цркава по Космету", пита саговорник.
Прича, јуче у пошти у једној од енклава у централном Космету, двојица младих службеника, Албанаца, одбили су да услуже Српкињу која им се обратила на српском језику. Нису јој рекли да је "српски пас", али су јој поручили да ће бити услужена само ако им се обрати на албанском.
"Томе просто нема краја. Сваког дана ново понижење, сваког дана нови пример малтретирања, омаловажавања, нови притисци. Али, све нешто размишљам, тешим сам себе, пред зору је мрак најцрњи. Не може овако до века, ничија није горела до зоре, мислим да је важно да издржимо, колико не знам, али да издржимо да се уздамо у Бога, у другог кога немамо, да трпимо и чекамо. Јер онај ко има Бога у себи и уз себе и изнад себе, учи нас наша вера, не може да пропадне. Искушења су тешка, али, велики су и греси наши", каже, а онда ми цитира Његоша:
"Не бојим се од вражјег кота, нека га је ко на гори листа, већ се бојим од зла домаћега."
Каже, недавно, у његовој енклави, близу центра, још једна њива продата је Албанцима. А где је продата једна, убрзо буде продата још једна, па још једна.
"Не знам шта се дешава. Знам како комшије Албанци дишу, не тако давно били су се повукли, постали попустљиви према нама Србима, могло се са њима и попричати, сада су поново дигли главу, постају све тежи и гори. Да ли их соколи ово што Курти ради на северу, да ли добијају сигнале из Приштине да се тако понашају или су ти сигнали можда из међународне заједнице или ко зна од кога... Није први пут да чујемо да смо ми за њих 'српски пси'", каже ми саговорник.
Live
