Председник СНСД Милорад Додик реаговао је на процедуру гласања на предстојећим изборима у Босни и Херцеговини и упитао да ли су Централна изборна комисије Босне и Херцеговине и Кристијан Шмит "узели све у обзир о оптичким скенерима када су одлучили да нас придруже Филипинима, Монголији, Киргистану и Ираку?"
Он је то рекао коментаришући компликовану процедуру гласања која ће се применити 4. октобра на општим изборима и набрајајући какве је све проблеме овакав начин гласања изазвао у другим земљама.
"Систем са оптичким скенерима приликом гласања на изборима, какав је уведен у БиХ, имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак, а само ће бирачи у БиХ добијати четири одвојена гласачка листића, те ће сваки појединачно убацивати у скенер чиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену", истакао је Додик.
Како је додао све то чини БиХ јединственим случајем у свету када је реч о примени изборних технологија.
Он је у ауторском тексту за СРНУ написао да је Савезни уставни суд Немачке 2009. године пресудио да коришћење електронских гласачких уређаја није у складу са уставним начелом јавности избора, јер бирачи без посебног техничког знања нису могли поуздано да провере кључне кораке гласања.
"Након лошег искуства из 2005. године, Немачка се вратила класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова. Од уређаја су одустале и Холандија и Ирска, које су се такође вратиле ручном бројању гласова, јер није постојала довољна сигурност да су поузданост система и тајност гласања обезбеђени. Француска је 2008. године забранила даље увођење електронских гласачких уређаја општинама које их до тада нису користиле. Данас приближно три одсто француског бирачког тела има могућност гласања на таквим уређајима, док се за велику већину бирача користе папирни гласачки листићи", објаснио је.
Говорећи о другим чланицама ЕУ, истакао је да Малта и Летонија користе оптичко скенирање папирних гласачких листића, али по процедури која се значајно разликује од система који је уведен у БиХ.
"Бирачи наиме гласају на класичан начин и немају непосредан контакт са скенерима. Након завршетка изборног дана, запечаћене гласачке кутије транспортују се на централно место за бројање гласова, где чланови изборних комисија отварају кутије и скенирају листиће. Без обзира на то што бирачи немају непосредан контакт са скенерима, Летонија је на локалним изборима 2025. године имала много техничких проблема, па се на многим местима морало прећи на ручно бројање. Систем са оптичким скенерима какав је уведен у БиХ имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак. Једна од кључних разлика јесте број гласачких листића. Бирачи у Монголији, на Филипинима и у Ираку имају један јединствени гласачки листић, док у Киргистану добијају два одвојена листића", објаснио је.
Како је навео, "једино ће бирачи у БиХ добијати четири одвојена гласачка листића, те ће сваки појединачно убацивати у скенер". Тиме се, наставио је, пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену, а све то чини БиХ јединственим случајем у свету када је реч о примени изборних технологија".
"Када се осврнемо на искуства наведених земаља, наилазимо на занимљиве примере. На парламентарним изборима 2024. године у Монголији ОЕБС је, између осталог, забележио следеће проблеме повезане са примјеном изборне технологије: 1. У одређеном броју случајева била је угрожена тајност гласања јер су неки бирачи убацивали листиће у скенер лицем према горе; 2. Прописи нису довољно јасно уређивали поступак у случају неслагања резултата електронског и ручног бројања; 3. На око 14 одсто посматраних бирачких места забележени су случајеви проблема са очитавањем отиска прста", истакао је.
Објаснио је да је на Филипинима овај систем гласања са оптичким скенерима имао проблеме попут заглављивања и одбијање листића, прегрејавања и потребе за заменом уређаја, дуге редове на местима на којима су настајали технички проблеми, случајеве у којима су бирачи остављали листић како би га комисија касније скенирала, као и појављивање мрља од тинте на гласачким листићима.
"У Киргистану је ОЕБС на парламентарним изборима 2021. године, када су коришћени ови скенери, забиљежио проблеме: 1. Повремене техничке кварове скенера и биометријских уређаја за идентификацију бирача; 2. Поједини бирачки одбори резултате из скенера су једноставно преписивали у записник без претходног, прописаног ручног бројања; 3. Неусклађеност броја издатих и неискоришћених листића са бројем листића у гласачким кутијама; 4. Бројање је негативно оцењено у више од трећине посматраних случајева јер комисије нису уредно спроводиле независну ручну контролу", набројао је.
Како је навео, ОЕБС је посматрао и превремене парламентарне изборе у Киргистану 2025. године, а један од закључака био је да је поверење у изборни процес умањено због недовољне транспарентности технологије.
"Међу проблемима забележеним 2025. године били су: 1. Није било независне сертификације уређаја нити независног тестирања; 2. У више од 30 одсто посматраних случајева скенери су прерано повезани на мрежу током гласања, иако је пренос података био предвиђен након затварања бирачких мјеста; 3. Било је техничких проблема са скенерима, као и са интернет везама на бирачким местима; 4. Највећи проблем настао је после гласања – комисије нису извршиле обавезно ручно бројање, већ су само преписивале резултате са скенера у записнике", анализирао је.
На парламентарним изборима у Ираку 2021. године, како је навео, посматрачка мисија ЕУ забележила је кварове појединих оптичких скенера, проблеме са електронским преносом резултата са више хиљада бирачких места, недовољну јавну доступност података о сертификацији и ревизији електронског система, као и изостанак ручне провере листића које су скенери прогласили неважећим.
Иначе, Босна и Херцеговина бира дугачак списак институција: Председништво БиХ (3 члана), Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ (42 посланика), Представнички дом Парламента Федерације БиХ (98 посланика), председник и два потпредседника Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске (83 посланика), као и скупштине 10 кантона у Федерацији БиХ (289 заступника). У Централни бирачки списак уписано је 3.414.365 бирача.