Митрополит Јоаникије: Колико год смо чували ћирилицу, она је, јуначна као Срби, више чувала нас

Ћирилично писмо обележило је духовност, културу и последњих више од 11 векова историје већине словенских народа, казао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије поводом отварања десетог фестивала "Ћирилицом", на тргу између цркава у старом граду у Будви. 

Наш избор

Лош положај ћирилице у дигиталном простору: Национално писмо протерано из онлајн продавница

"Овим свештеним писмом писане су најлепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење света као културно добро од изузетног значаја за цело човечанство. Ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету. Она открива и дугу непрекидну путању правне науке код Срба, од Закона судног  из 9. века, преко Законоправила Светог Саве и Душановог Законика, од Стеге Светог Петра Цетињског до Општег имовинског законика Валтазара Богишића. Према томе она непогрешиво обележава и историју српске државности", казао је Јоаникије.

Он је рекао да ћирилица није само писмо пребогате српске књижевности, већ открива и дугу непрекидну путању правне науке.

"Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима светске сакралне уметности, обележен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи светске културне баштине. Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије. Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији откуда својом духовном светлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивением знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина. У време злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и крепити словом истине и сваком речју која излази из уста Божијих", казао је митрополит, а саопштила Митрополија црногорско приморска.

Исти корени, различита значења: Главне разлике између руског и српског језика

Истакао је да је "ћирилица за непуних 12. векова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа."

Како је истакао, трагови српске ћирилице кроз нашу историју откривају нам како смо вековима сабирали знања из теологије и филозофије, историје и земљописа, математике, музике и медицине, астрономије и физике, па није чудо што је српски народ стекао светску славу и на пољу природних наука кроз Теслу, Пупина и Миланковића.

"Уза све науке и вештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да неговати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вредности које су изнедрили други народи. Овде се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз време потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас", казао је он.

Фестивал у Будви ће трајати три недеље.