Понос и туга лебде у ваздуху у Божановићима код Калиновика, родном селу Ратка Младића подно Трескавице. Понос због онога што су изнедрили, имена и појаве генерала Ратка Младића. Туга због неправде и година које је генерал провео у казамату Хашког трибунала. Иако њега одавно нема у овом селу, његови мештани, али и рођаци чувају успомену на његов лик и дело. Кажу, што се њих тиче, он ће увек бити херој насмејаног лица.
Куће Младића све су једна до друге, у сокаку који носи име генерала. Сваки од Младића у глави и срцу носи и чува сећање на генерала, брата, стрица, рођака.
Генералов рођак Зоран Младић каже да га памти из периода када је долазио у село, док је он још био дете.
"То је било пре рата. Памтим га и у рату. Памтим га као човека ведрога духа, као једног позитивног човека. Када је долазио овде, читаво село се окупљало да га види и да поприча са њим. Тако је некако људе привлачио...Имао је такав однос према људима, да су сви долазили да га виде. И пре рата, а камоли у рату, да и не причамо. Косио је, купио, као да није генерал. Дође овде, пресвуче се у радно одело и ради све живо. Исто као да ни нема чина. Човек је једноставно био. Све особине што човек треба да има, он је имао", казао је за РТ Балкан Зоран Младић.
Његов синовац Здравко Младић Брада, отвара врата породичне куће Младића и чува успомене на генерала у родном селу. Није му лако да прича, заједно су одрасли, момковали, ратовали. Због генералове судбине, Здравку стане кнедла у грлу, а очи су пуне суза. Нису се видели од деведесетих година.
"То је била љепота од човека. Добар човек и добар командант је био. Свој живот је дао за Републику Српску. И себе и дете своје је дао", испричао је Здравко Младић.
Нема дана да га се не сете, испричају неку анегдоту, успомену и да се чују са његовом фамилијом у Београду. Тако им дани брже пролазе, а неправда се, кажу, лакше подноси.
Мурал на улазу у Калиновик са генераловим ликом, јасно ставља до знања где се долази. Споменик генералу у центру града, са препознатљивом шапком маслинасте боје са златним шавовима.
За Радослава Жмукића, бившег официра Републике Српске, име и појава генерала Младића су дефиниција официра.
Сећа се да је генерала упознао на фронту. Имао је прилику да се, како каже, неколико пута сретне са њим.
"Први пут сам га упознао горе на обронцима Трескавице, негде 1993. године. Био је са још неколико официра и обилазио положаје, ту смо се први пут срели. Био је строг, прави официр", рекао је Жмукић.