Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске и хашки осуђеник, преминуо је у 84. години у притворској јединици у Хагу. Упркос захтевима породице да му се, после више можданих удара, дозволи лечење у Србији, то му није омогућено. Горан Петронијевић из Центра за обнову међународног права тврди да би Ратко Младић добио бољу медицинску негу у Србији него у Хагу. Истиче и да је здравствени третман који је Младић имао један од узрока патње коју је имао пред смрт и убрзања његове смрти.
Хашки механизам је саопштио да је наложио отварање истраге о околностима у вези с Младићевом смрћу.
Некадашњи командант војске Републике Српске служио је доживотну казну затвора након што га је Трибунал у Хагу прогласио кривим за ратне злочине и злочине против човечности, укључујући и злочин у Сребреници који су оквалификовали као геноцид.
Претрпео је неколико можданих удара, због чега су његова породица и Београд тражили да буде пуштен на лечење у Србији. Тај захтев Хаг је одбио.
Горан Петронијевић из Центра за обнову међународног права је рекао за РТС да је велики број случајева смрти у Хагу проузрокован лошом, неодговарајућом здравственом заштитом и негом. Истакао је и да је здравствени третман који је Младић имао један од узрока патње коју је имао пред смрт и убрзања његове смрти.
"Да се генерал Младић подвргао хуманитарном измештању из затвора из Схевенингена, да је премештен у болницу, његове последице, његових патњи које је трпео пред смрт, у току тог периода када је умирао, и сам период поживљавања би сигурно био дужи", рекао је Петронијевић.
Он је указао да се то сада мора истаћи и ставити на терет као једна врста кривице онима који су одлучивали о захтевима и државе Србије и његове породице, будући да међународно и хуманитарно право не брани да се затвореник пусти на лечење.
"Младић би у Србији добио бољу негу"
Петронијевић тврди да би Ратко Младић добио бољу медицинску негу у Србији него у Хагу.
Додао је да су се сви лекарски извештаји поклапали у једном закључку – да се генерал Ратко Младић биолошки налази непосредно пред смрт.
"Ако не жели да поштује међународне прописе, међународна правила, универзална правила, регионална правила на нивоу Европе која се тичу права и здравственог стања затвореника и обавезе понашања у тим ситуацијама, онда би требало да има бар оно људско у себи, хумано, да поступи на други начин", навео је Петронијевић.
Он је поручио да се мора наредити истрага за сваког затвореника који умре и да истрага подразумева обавезну обдукцију и обавезно утврђивање, колико је то могуће, тачног узрока...
"То је нешто што мора да претходи издавању такозване међународне умрлице или пратећег папира, картона, који ће обезбедити могућност транспорта покојника из оних услова у којима се налазио горе, дакле из затвора, преузимањем из затвора, до места где је одређена смрт", појаснио је Петронијевић.