Штрбац о познанству и сарадњи са генералом Младићем: Био је официр и џентлмен

Чуо сам да је свим сведоцима одбране поклањао своју фотографију и с друге стране писао неку захвалу. И мени је то урадио, али је написао и писмо на осам страница, испричао је директор Документационо информационог центра Саво Штрбац, који је био сведок Младићеве одбране пред Хашким судом у новембру 2015. године

Директор Документационо информационог центра Саво Штрбац, који је генерала Ратка Младића лично познавао, радио и путовао са њим, каже да је Младић бранио Србе у Книну у Републици Српској Крајини, на почетку рата у Хрватској деведесетих година прошлог века.

"Знао сам га лично. Радили смо заједно. Ја сам и тада, кад је он био командант Книнског корпуса, водио или био члан комисија за размене заробљеника. Ишли смо више пута на преговоре заједно. Тако да о њему могу рећи као о човеку и као о официру да је био официр и џентлмен", истакао је Штрбац у изјави за Срну.

Штрбац каже да је био сведок Младићеве одбране пред Хашким судом у новембру 2015. године, те да је генерал пратио његово сведочење са великим интересовањем, јер је био оптужен и за неке наводне злочине на подручју Хрватске, посебно Далмације.

"И ето, можда сам успео, можда и захваљујући мени, за тај део, да отпадне оно што му највише Хрвати и замерају сада - да није осуђен за било шта на подручју Хрватске", рекао је Штрбац.

Штрбац каже да и данас чува писмо које му је након сведочења Младић написао.

"Чуо сам да је свим сведоцима одбране поклањао своју фотографију и с друге стране писао неку захвалу. И мени је то урадио, али је написао и писмо на осам страница", прича Штрбац.

Он истиче да то писмо, на његово изненађење, садржи доста добро Младићево сећање о неким местима које је некада покривао његов корпус у Лици, Далмацији, а посебно у бенковачком подручју.

"Иако се причало да је имао оштећења мозга, он се сећао презимена, где је учио и у чијој кући је био, кад је био, где је попио добру лозу, где је јео добар пршут, где су добри људи. Невероватно. И, наравно, са друге стране је хвалио те људе", присећа се Штрбац.

Он открива да у том писму Младић уместо "судница" користи реч "сатрапана", те да је, упркос свим болестима које је имао, био свестан где се налази и каква ће бити пресуда.

Штрбац истиче да је генерал Младић и као човек и као војник показивао чврстину, те додао да војник у рату поступа војнички и да је његово да победи непријатеља.

Војник, па још и командант корпуса, каже Штрбац, не може бити неко ко ће плакати над сваком ситуацијом, него неко ко је увек за углед. Он је истакао да је генерал Младић инсистирао да војска носи исте ознаке.

"Можда се са нама доле /у Хрватској/ наопако завршило зато што нисмо имали неког чврсте руке у војсци да држи ту дисциплину. Ето, имали смо срећу да дође доле и да буде једно време, а онда и несрећу да оде", наводи Штрбац.

Говорећи о Хашком суду, Штрбац, који је и сам некадашњи судија, напомиње да судови нису хуманитарне организације и да људи широм света умиру у затворима, али да њему смета што у Хагу нису имали исте аршине према свим затвореницима.

"Као човек из те бранше, знам шта су затвори, шта су пресуде. Требало је да се на исти начин према свима понашају, без обзира на њихову националну, војну и било коју другу припадност", истакао је Штрбац.