Оптужени и Легија и Гури: Како је борба против терористичке групе Адема Јашарија проглашена злочином

До сукоба у Доњем Преказу дошло је 5. марта 1998. године, када су снаге МУП-а Србије извеле противтерористичку акцију против припадника такозване ОВК, коју је предводио терориста Адeм Јашари. Непосредни повод за акцију су били оружани напади његових терориста на полицијске патроле

Специјално тужилаштво привремених приштинских институција подигло је оптужницу против 35 особа због сумње да су 1998. године наводно починили ратне злочине у насељу "Јашари", селу Доње Преказе, општина Србица. 

Оптуженима се ставља на терет наводно убиство 26 цивила, наводно "планирање, организовање, координација и вођење војно-полицијске операције која је, према наводима тужилаштва, резултирала убиствима цивила, укључујући децу, жене и старије особе, њиховом отмицом и мучењем, као и уништавањем цивилне инфраструктуре у насељу Јашари". 

На оптужници се налазе бивши комадант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, Горан Радисављевић Гури, који је у оптужници означен као руководилац за задатке и послове посебне безбедносне природе у штабу Министарства унутрашњих послова у Приштини и координатор, односно руководилац штаба у фабрици муниције у Србици, Спасоје Вулевић је наведен као заменик команданта Специјалне антитерористичке јединице у Београду на терену, Бранко Ћурчић је наведен као командант САЈ у Новом Саду, Желимир Мрдаљ као заменик САЈ на терену, Радислав Сталевић је означен као командант Специјалне антитерористичке јединице у Приштини, Владо Тодоровић је наведен као заменик команданта те јединице на терену.

У оптужници је и Бранко Прљевић, за кога се наводи да је био  командант Ужичког одреда у оквиру Посебне јединице полиције, Радослав Митровић као командант Нишког одреда, Миливоје Стојилковић је означен као командант Лесковачке чете, а Срђан Илић као командант Врањске чете.

Ненад Стојковић наведен је као командант Нишког вода, Божидар Филић као командант Косовског одреда, а Жарко Браковић као командант 24. одреда у Приштини.

У оптужници се наводи да је Чедомир Божовић био командат Митровачке чете и командант Митровачког вода, Жарко Роквић командант вода у Србици, Душан Ивановић командант вода у Лепосавићу, Сталета Мојсиловић командант вода у Зубином Потоку, а Вучина Јанићијевић командант вода у Вучитрну.

Милан Лечић је означен као командант чете у Урошевцу, Радомир Чолић је наведен као вођа чете у Ђаковици, Срђан Перовић чете у Пећи, Ненад Милачић чете у Приштини, а Вељко Раденовић чете у Призрену.

У оптужници се наводи да "напад" није био резултат случајне акције или сукоба већ да је операција планирана неколико месеци, као и да је насеље Јашаријевих било под сталном присмотром од почетка 1998. године. 

Тужилац Ваљдет Гаши рекао је да се оптужница односи "на убиство цивила и да су оптужени били на високим командним позицијама у структурама специјалних јединица полиције Србије". 

Оптужница је подигнута у одсуству, а како медији на албанском језику из Приштине наводе, тужилаштво предлаже да као свеодоци буду саслушани чланови породице Јашари. 

По командној одговорности оптужени су Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде, Обрад Стевановић, генерални командант Јединице специјалне полиције, Љубинко Цветић, начелник Секретаријата унутрашњих послова у Митровици, као и Бранко Ђурић, Илија Трајковић и Миленко Божовић. 

Шта се (стварно) десило у селу Доње Преказе? 

До сукоба у Доњем Преказу дошло је 5. марта 1998. године, када су снаге МУП-а Србије извеле противтерористичку акцију против припадника такозване ОВК, коју је предводио терориста Адeм Јашари.

Непосредни повод за акцију су били оружани напади његових терориста на полицијске патроле.

Јашари, припадници терористичке групе и чланови његове породице погинули су у оружаном сукобу са српским снагама у селу Доње Преказе у Дреници. Одбили су позив да се предају. 

Непосредно пре почетка операције, у зору 5. марта група албанских терориста из Дренице коју је у то време предводио Јашари напала је у селу Лауша код Србице патролу МУП-а Србије, двојица полицајаца су рањени па су полицијске снаге кренуле у потеру за терористима који су се повлачили ка селима Горњи и Доњи Преказ. A крајем фебруара, група терориста напала је и у Дреници убила четворицу полицајаца а двојицу ранила. 

Дреница је одвајкада важила за упориште албанског сепаратизма на КиМ. Према бројним српским изворима, управо се почеци деловања терористичке ОВК везују за Дреницу. Албански екстремисти са Косова и Метохије, 22. маја 1993. године, пуцали су на полицијско возило у Глоговцу, у Дреници, и убили два полицајаца, а више њих ранили и тиме је званично означен почетак деловања ове терористичке формације на КиМ.