Влада Србије упутила је предлог председнику Републике Србије Александру Вучићу да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике. Тиме је направљен први процедурални корак ка ванредним парламентарним изборима који ће бити одржани 25. октобра. Премијер Ђуро Мацут поручио је да су избори прилика да се учврсте институције, да се спусте тензије и одбаци политика искључивости и политичка борба са улица врати у институције.
Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић рекао је за "Данас на РТ", да "све што се дешава већ годину и нешто дана представља део предизборне кампање, мислим на кампању у ширем смисли која се води 365 дана у години". Он је истакао да је и сахрана генерала Ратка Младића утицати на опредељивање бирача.
Како је навео, "постоје поделе везане за оно што се дешавало у ратовима деведесетих, који нажалост као да да још нису завршени".
"Распад Југославије није завршен, јер видимо покушаје прекомпоновања дејтонске Босне и Херцеговине, видимо да ситуација на Косову и Метохији још није завршена, па је и смрт генерала и његова сахрана је у тој мери политички жив моменат. Видели смо, али не потпуно јасно, да су се неке групације оградиле од учешћа званичног Београда у припреми сахране. Ми још увек не можемо да кажемо које су то групације, то су више невладине организације, тешко је сада рећи да ли су то студенти у блокади. За неке странке јесте јасно", рекао је.
Према његовој анализи, сахрана Ратка Младића "ће у великој мери помоћи постојећој владајућој коалицији када је реч о изборима, јер је на овај или онај начин натерала одређене групе да се у том смислу определе и да кажу да је оно што је Младић радио неприхватљиво, а то није мишљење већине народа".
Како је навео, сахрана Младића је "плус за владајућу коалицију".
"Овим поводом су се огласили из Брисела, Марта Кос је негодовала. Ја не могу да замислим како овакав један догађај може да се реализује без учешћа државе. Ако је породица изразила жељу да Ратко Младић буде овако сахрањен, нико не би могао да спречи ове грађане, они нису довожени аутобусима. Ово није организован догађај, људи су спонтано долазили. Да држава није логистички учествовала, ко зна до чега је могло да дође", истакао је и додао да не види чему примедбе на учешће државе.
Истакао је да је, ако је питање - како се грађани односе према блиској прошлости, данас је одговор и стигао.
Говорећи о студентској листи која још није скројена, истакао је да "све време не знамо ко је гласноговорник тог ентитета који себе назива студентска листа".
"Видимо неке објаве где стоје студенти у блокади, а нисам успео да видим данас око овога. Један од тих пленума је честитао рођендан Републике Српске, па се неки други пленум бунио", додао је.
Причајући о аспектима погледа на Младића, навео је да је "један чисто правни и историјски - чињенице везане за његов живот и учешће у рату, а други је да је он постао симбол прихватања или неприхватања наратива који је наметнут на почетку ратова да су Срби искључиви кривац за ратове у бившој Југославији".
"Неки који су били осведочени злочинци и у Сарајеву су дочекивани и сахрањивани као хероји", додао је.
Вулетић је рекао да невладине организације и Брисел очекују да се студенти определе око Младића, али да се то неће десити, јер би изазвало сукобе у покрету.
Све око студентске листе је нејасно
Професор Вулетић је истакао да није толико битно ко ће бити на студентској листи, већ ко ту листу одређује.
"Знамо да је (ректор) Владан Ђокић фаворит Брисела, да ли је Брисел имао утицаја, ништа од тога не знамо", навео је.
Истакао је да би евентуални изостанак професора Мила Ломпара ослабио изборни резултат студентске листе, али би он могао појачати неке друге странке који ће изаћи на изборе.
"Све са студентском листом је нејасно", навео је коментаришући наводе у јавности да је Мило Ломпар ветиран на пленуму.
Говорећи о Социјалистичкој партији Србије рекао је да је питање да ли СПС може да пређе цензус, додавши да да три посто није ни мало ни много.
"Три посто је довело до уситњавања странака, лоше је за политички живот", закључио је.