Србија и Балкан

Шта су говорили сведоци: Крв на исповестима српских породица, одбрана "прала" команданта Змију

У процесу против команданата терористичке ОВК, који се терета за убиство најмање 102 човека, учествовало 298 сведока. Срби су говорили о мучењима кроз које су прошли, док неке породице и даље траже кости најмилијих. Сведоци одбране и креатори агресије на Југославију, попут Кристофера Хила и Веслија Кларка, причали су о Тачију као човеку са професорским манирима. Коме ће судије поверовати сазнаћемо 16. септембра када је заказано изрицање првостепене пресуде
Шта су говорили сведоци: Крв на исповестима српских породица, одбрана "прала" команданта Змију© РТ Балкан / Getty Images (NurPhoto, Hulton Archive

Срби су, у столици за сведоке током суђења лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију у Хагу, оживљавали своје, као и слике страдања најмилијих. Неки од њих и даље чекају кости како би их сахранили у вечну кућу. Албанци су махом причали да се не сећају догађаја из рата, говорећи да су приче о акцијама тзв. ОВК, којима су се хвалили, служиле за "дизање морала" и биле су преувеличане. Пред судијама су се појавили и сведоци одбране, добро позната лица попут Кристофера Хила, Веслија Кларка и Џејмса Рубина, који су о Тачију, говорили да се ни за шта није питао, те да је командант Змија (ратно име Тачија), заправо фини, углађени господин. 

У шта ће судије поверовати сазнаћемо 16. септембра када ће бити изречена првостепена пресуда "четворки". Током процеса који је почео 2023. године, у судници су говорила 134 сведока од којих је 125 позвало тужилаштво, два су заступала жртве, а седам је позвала одбрана. Такође, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику, па је у процесу учествовало 298 сведока укупно.

Оптужница у 10 тачака терети "четворку" за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 Срба, неалбанаца и нелојалних Албанаца убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци. 

Током суђења уврштено је 5.000 доказних предмета и прихваћено око 28.000 страница материјала, сведоци су сведочили током 227 судских дана. У оптужници се помињу злочини у Призрену, Ораховцу, Лапушнику, Ликовцу, Клечки, Малишеву, убиство 14 чланова породице Крстић...

Божанић: Кости мужа и сина пронађене у пећини Волујак

Доста сведока имало је заштићен статус, те су говорили на затвореним или полузатвореним седницама, али се много тога о зверствима Тачија и осталих, чуло и јавно.  

Драгици Божанић из села Оптеруша убијени су малолетни син Немања (16) и супруг Младен (49) у јулу 1998. код Ораховца. Тела је добила тек 2006. године када су пронађени њихови остаци у масовној пећини Волујак, међу осталим Србима.

Божанићева (64) је сведочила да су припадници терористичке ОВК  у ноћи између 17. и 18. јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да су се ујутро сви предали.

"Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као редован војник и када су нас напали није био у селу", рекла је Божанићева.

Јефтић: Нисмо добили ништа осим батина

Дејан Јефтић, заробљеник у Будакову је испричао да је имао 19 година када је отет заједно са Станком Станковићем и Крстом Јефтићем.

"Нисмо добили ништа осим батина! Отели су нас Албанци које сам познавао од малена. Тукли су нас, ударали ланцима и пушкама, везивали нам очи, били смо голи до појаса. Били смо измучени, имали смо само једну жељу - питали смо се да ли ћемо преживети", рекао је Јефтић. 

Сведок Драган Станковић испричао је да су њега и брата Игора припадници ОВК притворили у Гњилану јуна 1999. године. Сведочио је да су им везали руке и очи, тукли дрвеним палицама и ланцима по целом телу, да су му поломили три ребра и да је од батина био сав модар. Спасио их је породични пријатељ Албанац који је некада радио са њиховим оцем. Станковићи су, пошто су Драган и Игор ослобођени, напустили Космет и он се никада није вратио у родни град.

Дедић: И даље тражимо тело сина Бобана

Предраг Дедић чији је син Бобан отет и убијен јула 1999. године у Ораховцу је испричао да ни данас не зна где је тело његовог сина.

"Мој син је имао је 37 година. Сазнао сам да је одведен у затвор тзв. ОВК у згради бившег ватрогасног дома и отишао сам да покушам да га ослободим. Затворили су и мене. Касније су ме ослободили, а Бобаново тело тражим и данас. Албанци су терали Србе да им продају станове. Морао сам да продам стан који су прво опљачкали. Преко једног посредника Шиптара сам продао. Рекао ми је - данас ми га продај за 8.000 марака, а ако нећеш, сутра ће вредети 5.000 марака. Дао сам га за осам", сведочио је Дедић.

Амнезија Албанаца и врдање међународних сведока

Тужиоци су током процеса доказивали да је тзв. ОВК била попут организоване војске, те да је имала команду и јасно успостављену хијерархију. Управо то је у књизи написао Хајруш Куртај, некадашњи командант бригаде у Качанику "Агим Бајрами". Но, када су му тужиоци читали шта је писао и шта им је раније рекао у исказу, причао је да се не сећа, јер је рат "био давно". Говорио је како је све погрешно писао, да није имао команду ни телефон да некоме јави шта се дешава, те да се не сећа да је Тачи уопште долазио да обиђе бригаду коју је водио. 

Током суђења приказивана су и документа о хијерархији и наредбама које су, између осталог, пронађене у кући Јакупа Краснићија. 

На листи сведока тужилаштва били су и припадници међународних организација. Они су покушавали да донекле оправдају тзв. ОВК, али су причали и да се Тачијева паравојска питала за све и да су Срби практично били у њиховим рукама. 

Члан мисије ОЕБС-а Сандра Мичел  сведочила је да је после уласка међународне мисије на Косово и Метохију јуна 1999. године било доста убистава из освете, а жртве су били Срби и Роми.

"Много локалног становништва је почело да одлази. Албанци су се враћали кућама из избеглиштва у Албанији, видели запаљене куће, били су љути и онда су то искалили на неком. Почели смо да примећујемо разне обрасце и трендове. Мушкарци обучени у црну одећу са знаком ОВК обављали су функције полиције, делили имовину или станове. Било је извештаја да ОВК киднапују људе, хапсе, воде их на информативне разговоре. Читав низ активности је био у питању - од паљења кућа до претњи Србима и Ромима да напусте покрајину", навела је Мичел.

Она је навела да су са свих крајева покрајине долазиле овакве информације, а да су припадници тзв. ОВК тврдили да нападе не врше њихови припадници већ бандити који носе њихове униформе.

"То је говорио и Тачи. Тражили смо да истраже кривична дела, али никада нисмо добили одговор. Људи из тзв. ОВК су преузели све - комуналне службе, болнице, полицију, а градоначелници су поносно говорили - нас је поставио Тачи", говорила је.

Пред судијама је испричала да је у стану, у ком је живела у Приштини, затекла двојицу припадника тзв. ОВК како прегледају њен рачунар и то пре објављивања извештаја ОЕБС о кршењу људских права на КиМ. Истакла је да је тај стан у коме је боравила изнајмила од Србина, као и да је тзв. ОВК имала намеру да га заплени, што је већ радила са имовином других Срба. Касније је отишла из тог стана, а када је Тачију испричала шта се десило негирао је одговорност. Тако је било и када му је говорила о другим проблемима које су Срби имали.  

У хашкој судници је сведочио и Шон Бернс, бивши шеф Косовске дипломатске посматрачке мисије (КДОМ) и рекао је да је видео "заробљене Србе на више локација под контролом ОВК и да су то пољопривредници и сељаци који су тек 'покупљени'".

Судија Кристоф Бар је питао сведока да ли је тзв. ОВК убила неке од киднапованих српских цивила.

"Јесте", одговорио је Бернс.

Он је потврдио и да је тзв. ОВК, поред Срба, киднаповала и убијала Албанце за које је сумњала да су "сарађивали са српским властима".

Лажи Кристофера Хила и романсирана биографија Тачија

У делу суђења за сведоке одбране, у Хагу се појавио некадашњи амбасадор у Србији Кристофер Хил који је заслужан за прелазак терориста ОВК у политичаре, први сарадник бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт и портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин, командант НАТО за време бомбардовања Весли Кларк... Сви они су креатори агресије на Југославију и покушаја отимања КиМ. 

Рубин је први сведочио рекавши да му је јасно да Тачи није био задужен ни за шта.

"Било ми је јасно да он није био задужен. Није имао знање, вештине, нити овлашћења да доноси одлуке на било који начин. То је радила скривена албанска канцеларија", навео је.  

Хил је о Тачију причао као о човеку који је говорио тихо и промишљено, више као неко са универзитета, а не из војске...

"Није било основе да се закључи да је Тачи контролисао ОВК", изјавио је Хил.

Рекао је да му никада нико није рекао да је Тачи "умешан у мучење и кршење људских права", осим што му је некадашњи председник Србије Слободан Милошевић у једном разговору Тачија описао као "жестоког ратника, који је наводно лично убио много људи". По Хиловом сведочењу, Тачи "није био таква особа, он није био жестоки ратник, већ политичка личност".

Кларк је говорио да Тачи није био војни командант, већ фино васпитани студент који је говорио немачки. 

"Хавијер Солана је рекао - желимо одмах ударе на Београд и да угасимо светла као што смо урадили с Багдадом", навео је Кларк.

Тужилац је питао Кларка одакле је стизало оружје за тзв. ОВК, да ли из неке државе НАТО-а, али је сведок рекао да не зна. 

"Мој утисак је да су они однекуд добили оружје", казао је Кларк.

Некадашњи саветник НАТО-а британски дипломата Џонатан Стјуарт Данкан говорио је да "не зна ко је палио куће Срба". 

Данкан, који је био политички саветник бившег врховног команданта НАТО Веслија Кларка, рекао је да су "куће које су гореле после повлачења српске војске биле српске куће, али је тешко рећи ко је вршио то насиље".

"Нисам видео наоружане групе. То се дешавало из освете. То је нешто што излази из оквира части. То је била освета због зверстава које су Срби извршили над косовским АлбанцимаНасиље су вршили Албанци из освете, нису деловали организовано. Нисам видео да су припадници ОВК организовано вршили то насиље. Нисам видео ко је пљачкао куће. Срби су раније палили куће албанске, продавнице, убијали су животиње. То је претходно кривично понашање. Треба правити разлику између тога", говорио је Данкан по заклетвом да ће говорити истину и само истину. 

Тужилаштво је у завршној речи тражило по 45 година за сваког од четворице оптужених. 

image
Live