У оквиру Међународне дигиталне кампање "Упознајте српско страдање", од 7. до 13. септембра, садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказују се на више локација у италијанској престоници.
Кампања је постављена на Пјаци дела Република и Виа Национале, код Кастел Сант’Анђела и на Лунготевере Прато, у подручју Кавура, на Лунготевере Тестачо, у делу града који обухвата Трастевере, Маркони, Монте Верде и Ђаниколо, као и на Виа Грегорио VII, у близини Ватикана.
Током седам дана, прича о српским жртвама стиже до великог броја грађана Рима, али и туриста из различитих делова свијета који свакодневно пролазе овим локацијама, саопштено је.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић рекао је да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање.
"У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смемо да дозволимо да било ко у свету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замена за чињенице. Циљ је да се глас српских жртава чује на најважнијим местима у свету. Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима" поручио је Бојић.
Избор Рима није случајан. Италија је једна од водећих европских држава, али и земља која је деценијама непосредно укључена у политичка и безбједносна дешавања на Балкану. Посебан значај има њено учешће у међународној мисији КФОР на Косову и Метохији, где је италијански контингент међу најзначајнијим у саставу мисије која је на простору покрајине присутна од 1999. године, подсећа РТРС.
Да је тема ратова у бившој Југославији у Италији и данас недовољно позната, сматра Лоренцои Бернаскони, истраживач у Фондацији Макијавели.
"Рат у бившој Југославији био је једна од најтрагичнијих и најкрвавијих страница у новијој европској историји. Страница о којој у Италији и даље често знамо премало. Активност и допринос Меморијалног центра Републике Српске представљају важан допринос, јер дају глас жртвама које у првим годинама након сукоба нису нашле много простора у медијима, заправо готово никакав", навео је Бернаскони.
Посебно издваја српске цивилне жртве, о којима се "након рата говорило мало".
"Сукоб је захватио цивилно становништво различитих етничких припадности, различитих култура и различитих вера, али се о српским цивилним жртвама мало говорило".
Иначе, до сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних сведочанстава, а реч је о грађи која говори о страдању цивила, прогонима, губитку чланова породица, животима који су промењени ратом. Међународна дигитална кампања "Упознајте српско страдање" пре Рима, била је у Њујорку и Бечу.