Борис Тадић: Запад је Ђинђићу претио због Косова, био је забринут због тога

Србија се од почетка године налази под великим притиском Запада да прихвати такозвани француско-немачки план о Косову и Метохији. Говорећи на ту тему, бивши председник Србије Борис Тадић открио је да је некадашњи српски премијер Зоран Ђинђић пред убиство био под великим притиском Запада због истог питања.

"Након рата 1999. ушло се у процедуру западних земаља за успостављање независности Косова. Ђинђић је у једном тренутку, разумејући да ће то поломити државни систем Србије и само друштво, изашао са иницијативом која се десила непосредно пред његово убиство, а којом је тражио од западних политичара да се косовско питање ревидира, да се поново врати у међународну јавност и да се уђе у преговарачки процес", рекао је Тадић у недавном интервју.

Тадић је подсетио и да је Ђинђић почетком 2003, тражећи хитно решавање питања јужне српске покрајине, послао писма председнику САД Џорџу Бушу и председнику Русије Владимиру Путину у којем тражи, осим повратка српске војске на КиМ, и статус етничке заједнице за Србе и самоуправу која ће штитити њихова колективна права. Међутим, то писмо изазвало је буран одговор Запада, каже Тадић.

"На ту своју иницијативу добио је екстремно агресиван одговор. Ја сам у том тренутку, игром случаја, био у Вашингтону због Молитвеног доручка и позван сам у Стејт департмент након тог његовог писма. Имао сам екстремно тежак разговор са представницима Стејт департмента и добио сам реално претње које је требало да пренесем Ђинђићу. То сам и учинио. Он је био веома забринут због тога што сам му рекао. Након неколико недеља Ђинђић је доживео трагедију. Не инсинуирам да ли је Запад уопште повезан са њом, али је то на мене оставило изузетан утисак", рекао је Тадић.

Подсетимо, на почетку 2003. године Ђинђић је решавања питања Косова и Метохије поставио високо на агенду владе коју је водио. Те године, када је убијен, Ђинђић је од међународне заједнице тражио да одмах почну преговори о статусу јужне српске покрајине.

Ђинђић инсистирао на почетку преговора о статусу КиМ

Те 2003. године Србија се нашла пред великим притисцима међународне заједнице по питању сарадње са Хашким трибуналом. Српски премијер тражио је од Запада да престане са применом двоструких стандарда, повезујући питање сарадње са Хагом са решавањем питања Косова и Метохије.

У једном од последњих интервјуа, датом франкфуртским "Вестима", Ђинђић је упитао: "Како то да није време за враћање Срба на Косово, а увек је време за спровођење одлука Хашког суда?"

"Мени је јако жао што су код неких људи у Европи и свету добри Срби и демократе само они Срби који се одричу националног интереса своје земље, што неки мисле да рат у Ираку треба да буде наш национални интерес, а не решавање питања Косова. После две године демократске владе, ја мислим да смо скупили довољан демократски кредибилитет да та питања отворено покренемо. Ја сам проценио да, после две године, имамо право да од Запада тражимо одређене доказе да нас схватају као партнере и да су спремни да нас помогну. Ако нису, нека то кажу", рекао је Ђинђић у поменутом интервјуу "Вестима".

Након ових речи Ђинђића, да Запад треба да покаже да ли је партнер Србије, испоставиће се да је стигао изузетно негативан одговор.

Упозоравао да је већ направљен прећутни план Запада за Косово и Метохију

Ђинђић је, наиме, потврдио да Запад није прихватио његов предлог о хитним преговорима, чак и да је одговорио бурно на његов захтев. И не само то, премијер је још тада упозоравао да Запад има већ спремљен план за КиМ који је договорен без учешћа Београда.

О томе је говорио у интервјуу "Вечерњим новостима" 7. марта 2003. године, само неколико дана пре убиства 12. марта.

"Реакције које су до мене дошле биле су заиста прилично нервозне. Али, имам утисак и да сам понекога ухватио усред неких 'радњи'. Чини ми се да некима реметимо концепцију за Балкан и Косово и Метохију. Треба их и разумети. Таман су били направили свој концепт, а онда неки Ђинђић почиње да 'пали светло'. И говори: станите, не може више тако, да видимо шта је досад урађено и куда даље. Мени је ова реакција била доказ да, у суштини, постоји неки прећутни план да се 2004. или 2005. године заокружи независност Косова... Мада немам доказе баш за све, заиста се бојим да такав 'прећутни план' већ постоји", упозорио је Ђинђић само неколико дана пре убиства.

Управо ове речи Зорана Ђинђића потврђују цитирано сећање Бориса Тадића на дешавања с почетка 2003. године.

Ђинђић је у интервјуу за РТВ Републике Српске 21. фебруара указао и на то да је због свог инсистирања претрпео и личне губитке.

"Наравно, ја сам много више изгубио лично него што сам добио, али врло свесно. Ја сам онај свој кредит који имам за ових последњих десетак година, као један демократски политичар на Балкану, ставио на тас, за једну ствар за коју мислим да је од државног и националног интереса. Ако моји пријатељи у свету кажу, е, сад си нас разочарао, онда они нису моји пријатељи. Јер, ако ја кажем, мени је једна ствар важна, и за моју земљу је важна и подржите ме у томе, а они кажу не, ми те подржавамо само у ономе што је за нас важно, онда то нису пријатељи. И то је један добар тест на којем ће се видети ко нас заправо подржава, а ко нас подржава само зато што мисли да ће тако да нас уљуљка и да нас одврати од тога да решавамо своје проблеме...", говорио је тада Ђинђић.

На шта је тачно Ђинђић мислио говорећи о томе да је лично изгубио много, јасније је након изјаве дате у интервјуу "Вечерњим новостима".

"Већ сам, због Космета, покварио односе са доста својих колега у међународним организацијама. Неки од њих су ово за шта се залажем схватили као гурање прста у око. Космет је, међутим, за мене државни приоритет број један. Статус Косова је, у ствари, статус Србије. Ми не можемо да заокружимо државност Србије, док не знамо какав је статус Косова и Метохије. Ја сам изабран да браним интересе Србије...", указивао је Ђинђић.

На питање новинара да ли се плаши могућности да ће због промене своје позиције од демократе постати "нови Милошевић и великосрпски националиста", Ђинђић одговара да је већ доста пропаганде на ту тему.

"Доста лобија и међународних невладиних организација је укључено у то. Доказује се да су моји ставови о Косову – потврда да се српска политика није променила. Да сам, ето, био политичар европског типа, а сад да сам постао српски националиста", рекао је Ђинђић.

Европска унија је реаговала одбијањем Ђинђићевог предлога. Тадашња портпаролка Европске комисије Ема Адвин казала је да ЕУ сматра да је преурањено да се покреће питање коначног статуса Косова. Шеф европске дипломатије Хавијер Солана казао је да је прошло време када се о границама на Балкану одлучивало на конференцијама.

Ђинђићев кабинет је одговорио саопштењем да Влада Србије поштује Дејтонски споразум који гарантује сувереност БиХ, али да очекује да Србија добије сличне гаранције за своју територију, укључујући и Косово.

Одговор Сједињених Америчких Држава стигао је 18. јануара 2003. из Стејт департмента. "САД сматрају да сада није време за покретање разговора о коначном статусу Косова", саопштава представник Стејт департмента Ричард Баучер.

Тражио повратак српских војних и полицијских снага на КиМ

Упркос дотадашњим негативним реакцијама Брисела и Вашингтона, премијер Ђинђић 1. фебруара 2003. године тражи да се, у складу са Резолуцијом 1244, српске војне и полицијске снаге врате на Косово и Метохију.

Већ наредног дана, 2. фебруара, портпарол НАТО-а Аријен Контије одговара, сасвим очекивано, одречно: "Безбедносна ситуација на Косову стално се разматра, а она је сада таква да је, ипак, прерано говорити о повратку војске на Косово."

Портпаролка Хавијера Солане, Кристина Гаљак на захтев Србије реагује поприлично бурно.

"Ђинђић може о томе за сада само да сања. Нити сад, нити у ближој будућности тај се захтев неће наћи на дневном реду", рекла је Гаљак.

Свестан одбијања Запада, како смо већ навели, Ђинђић пише писма Савету безбедности УН и његовим чланицама, Бушу и Путину.

Писмо завршава упозоравајућим речима: "Греше они који мисле да овај процес (клизања Косова у независност) може да се заврши без драматичних последица..."

И америчка дипломатска депеша 03PRISTINA177, коју је разоткрио и објавио "Викиликс", описује Ђинђићеву иницијативу као "контрапродуктивну" и "посебно непожељну у Вашингтону".

У поменутом интервјуу у "Вечерњим новостима" Ђинђић наводи да је решење питања Косова и Метохије у компромису који тражи Резолуција 1244.

"Решење је у суштинској аутономији за Космет, враћању протераних Срба и враћању предвиђеног броја наших полицајаца у покрајину. У стриктном спровођењу резолуције 1244, до последњег слова. Тек када из Њујорка и Брисела почну да стижу овакви гласови – ситуација ће почети да се суштински мења набоље...", рекао је Ђинђић.

Међутим, овај Ђинђићев предлог је одбијен. Да би после 12. марта о томе и потпуно престало да се говори, све док западни план на који је упозоравао није стигао на дневни ред...