Владимир Толић и Благоје Спасојевић су у затвору, драконски осуђени у Приштини на доживотну робију, Душану Максимовићу исти суд изрекао је априла ове године тридесет година робије.
Како им је у "косовским" затворима високе безбедности, под тешким оптужбама и казнама за "тероризам у Бањској", знају само они и делом њихове породице.
Бојан Мијаиловић, Стефан Недељковић и Игор Миленковић, тројица младића из групе која се 24. септембра 2023. године у Бањској сукобила са тзв. косовском полицијом, мртви су. На Северу, на читавом Косову и Метохији, у Србији, живи сећање на њихову жртву и на њихову младост, њихово страдање.
И док је пола Запада на ногама због казни од 25 година Тачију и Краснићију, због 81 године робије четворици команданата тзв. ОВК на чијим је рукама крв стотина и стотина, хиљада Срба, побијених, отетих, мучених, масакрираних, затвараних по приватним казаматима, за драконске казне тројици Срба за које, сем присуства у Бањској није било доказа за конкретну кривицу, а који су осуђени као терористи, нема ни гласа. Отпора, противљења. Лицемерје Запада још једном и у овом случају у пуном светлу.
Није чудо и да део српског невладиног сектора, још неки гласови по Србији више жале Куртија и Сељимија, Весељија и Краснићија, руку крвавих до лаката, њихове казне које тек чекају сасвим извесне пресуде у другом степену, него српске младиће који су у Бањској рањени, а онда још суровије пуштени да искрваре, умру, јер – "није штета да Србин умре".
Србима доживотне казне затвора за измишљени тероризам, за ратне злочине првостепено осуђеним терористима "УЧК" за то време спрема се помиловање, по тзв. Косову увелико уживају све почасти. Вероватно ће исте почасти скорих дана уживати и по западном свету. Оном који је здушно подржавао њихову "ослободилачку борбу".
Правда, косовска и западна у пуном светлу.
Три су године данас од Бањске. У дане пред годишњицу село замукне, људи се, оно Срба што је остало у домовима испод средњовековног манастира, повуку у куће. Ћуте и боје се, за садашњост, за будућност, за опстанак, за своје домове и своју чељад. Наде у опстанак, у бољи живот, у останак, овде је из дана у дан све мање.
Улице Бањске напуне се у дане око годишњице новинарским екипама и полицијским патролама, униформисаним људима који не говоре језиком мештана, који су под шлемовима и са дугим цевима, који са мржњом, пуни подозрења гледају ако се ко од мештана, на путу на посао или до продавнице, по хлеб и намирнице, и појави на улици.
Сећање на 24. септембар 2023. године у селу је више него живо као што су живе и никад неће бити избрисане ни трауме које са собом носе, са којима живе, мештани који су се тог дана затекли у селу.
Живе су и ране очева и мајки, браће, сестара, рођака, кумова, пријатеља, комшија тројице убијених Срба и никад неће зацелити. Те ране, они који су још живи, са собом ће понети у гроб.
Село је и дан данас, од раскрснице са магистрале Лепосавић – Звечан па до последњих кућа, под посебном присмотром тзв. косовске полиције. Нема дана ни ноћи да у селу и око села, на прилазном путу, на путу даље према Рогозни, није више патрола, полицајаца, дугих цеви. И ту се ништа не мења већ трећу годину.
"Ја нисам негирао конкретно да је мој брањеник био учесник догађаја у Бањској. Није ни било сврхе да то радим, јер је био учесник и у том правцу има доказа, али ми кажемо - не знамо да ли је он предузео неку радњу, а ако јесте, о каквим се радњама ради", узалуд је пред судом понављао адвокат Љубомир Пантовић, бранилац на доживоти затвор осуђеног Благоја Спасојевића.
Какво ће суђење бити и каква ће пресуда у случају Бањска у Приштини бити изречена знало се још на самом почетку када је један од албанских заступника и суду, и албанској и српској јавности ставио до знања да тај процес - "није само кривично, већ и државно питање".
На дан изрицања пресуде, дан касније, неподељено мишљење међу Србима на северу Косова и Метохије било је да Толићу, Спасојевићу и Максимовићу нису морали ни судити, да је суђење од почетка до краја било фарса, да су им пресуду могли изрећи већ на првом рочишту, без да их било шта питају, или било шта доказују.
Душан Максимовић, како се на суђењу више пута чуло није ни био на месту догађаја. Толић и Спасојевић узалуд су понављали да нису пуцали на полицајце, да никог нису ни убили ни ранили, да нису имали додира са експлозивом који је био постављен на камиону и од ког је страдао полицајац Африм Буњаку. Није у том правцу било конкретних доказа, али, све џаба.
"Престрога казна, ван закона, ван законских правила за одмеравање казне. Судско веће се очигледно није одупрло страховитом притиску, скоро трогодишњем, комплетне овдашње јавности да се окривљени осуде на најтежу казну. Питам се шта би било да је суђено неким истакнутим члановима ове групе, организаторима, колико би добили, какву би казну добили? Две, три, четири казне доживотног затвора", рекао је после изрицања пресуде адвокат Пантовић.
Главна улица у Бањској сада носи име страдалог "косовског" полицајца Африма Буњакуа. Хотел "Рајска бања" у коме је радило више мештана и који је требало да буде основ развоја и основ живота за Србе у Бањској, који је грађен средствима државе Србије, преузела је тзв. косовска полиција.
И на трећу годишњицу остаје да се понавља оно што је до сада хиљаду пуна поновљено - да је у ноћи 23. на 24. септембар група Срба са два камиона блокирала мост у селу одакле путеви воде и ка магистрали Лепосавић – Косовска Митровица, односно према Звечану али и преко планине Рогозне према Новом Пазару.
Пред зору у село је стигло више јединица "косовске полиције", у експлозији код камиона на мосту, односно раскрсници испод села, смртно је страдао наредник КП Африм Буњаку. Уследио је вишесатни оружани сукоб групе Срба и полиције у коме су тројица Срба, Бојан Мијаиловић, Стефан Недељковић и Игор Миленковић смртно страдали док су тројица Срба, Душан Максимовић, Благојe Спасојевић и рањени Владимир Толић ухапшени.
Председник Србије Александар Вучић после сукоба негирао је да је Србија умештана у инцидент, рекао је да је у сукобу у Бањској учествовала група "очајних локалних Срба који нису више могли да трпе Куртијев терор".
"Што не кажете народу зашто се Бањска догодила? Зато што су лагали наш народ на KиМ. Лагали су те момке који су били на барикадама. Што су обећали и потписали. Ја сам их лагао када сам им обећао да ће ЕУ и Америка да испуне своје задатке, и да их неће јурити као зечеве. Па су их онда јурили чим су склоњене барикаде. Замислите, десило се. Неко је хтео да сачува своју кућу и слободу. Не боли мене то што сматрају да могу да нас понижавају и изговарају најгоре речи против српске државе и против Срба, оптужујући их од тероризма до чега све не. Мене боли када у Србији видим оне који мисле да додворавањем таквима мисле да могу да ураде нешто за себе и за своју отаџбину. Нису они напали, мене или те момке, или вас, зато што неке друге више воле. Не, те друге презиру, већ зато што хоће да сломе Србију", изјавио је нешто касније Вучић о Бањској.
За догађаје у селу, пет дана после сукоба, 29. септембра 2023, одговорност је преузео Милан Радоичић који је истог дана поднео оставку на место потпредседника Српске листе.
"Ја, Милан Радоичић, због многобројних спекулација, обавештавам јавност да сам заједно са мојим сународницима дошао на север Kосова у пределу села Бањска. Разлог нашег враћања је да охрабримо српски народ у пружању отпора терору Kуртијевог режима и заштити нашег народа који је том терору свакодневно изложен и стварању сна о слободи мог народа на северу. Лично сам обавио све логистичке припреме за одбрану нашег народа од окупатора, а овај мој чин нема везе са ранијим политичким ангажманом", навео је Радоичић који је додао да ће се одазвати позиву надлежних органа Републике Србије.
Рекао је и да о нападу "никога није обавештавао из власти Србије и локалних политичких структура на северу Kосова", нити је од њих имао "било какву помоћ", те да је са њима имао различите ставове по питању "досадашњих метода отпора Kуртијевом терору".
"Јер нам је говорено да ћемо на тај начин допринети деескалацији, а да ће међународна заједнице и KФОР предузети све у заштити нашег народа. Овакво наше смиривање ситуације, друга страна није схватила као добру вољу и стварање услова за преговоре, већ као слабост", навео је тада у писму Радоичић додајући да је био "приморан на овај чин", како би "заштитио животе суграђана и скренуо пажњу приштинском режиму и међународној заједници да "српски народ неће да трпи терор".
Радоичић је објаснио и да је до "страдања", како је рекао, косовског полицајца, дошло "случајно", након чега је почео "жесток окршај са обе стране".
Неколико дана касније Радоичић је ухапшен и уз кривичну пријаву приведен у Више јавно тужилаштво у Београду али је потом пуштен да се брани са слободе.
"Тужилац га (Радоичића) гони за тешка кривична дела која је и сам признао. Истрага ће се наставити и потом ће бити подигнута оптужница", рекао је о Радоичићу 11. октобра 2023. године председник Србије Александар Вучић.
Нешто касније, председник Србије изјавио је и да је БИА снимила косовске полицајце како рањеног Србина пуштају да умре без помоћи. Вучић је тада рекао да су се ови полицајци смејали док су га гледали а да је један од полицајаца рекао да не би било штета да Србин умре. Додао је и да је тзв. косовска полиција тада без разлога пуцала на куће старијих Срба у селу и да су двојица Срба убијени снајперима иако су били у даљини.
У Београду и даље траје истрага против Милана Радоичића.
"Очекујем да надлежни органи Републике Србије спроведу свеобухватну истрагу ради утрђивања истине, односно свих релевантних чињеница у вези предметног догађаја. Очекујем да се истражи да ли је извршено кривично дело диверзије или друго кривично дело које се гони по службеној дужности, као и да се открију починиоци овог кривичног дела, као и да се адекватно кривично санкционишу", навео је јавни тужилац Ненад Стефановић почетком прошле године.
Српско тужилаштво у међувремену је од Еулекса тражило доказе о догађају у Бањској, Приштина је одбила да их достави. "Косовски" тзв. премијер Аљбин Курти јуче је током сусрета са америчким конгресменом Џорџом Латимером у САД изјавио да "Милан Радоичић и други одговорни за напад у Бањској морају да се суоче са правдом на Косову".
Чињеница је такође, да иако је десетак месеци пре догађаја у Бањској, а после повлачења Срба из приштинских институција, почео жестоки десант "косовских" специјалаца на север, полицијске патроле преплавиле су путеве, села и градове на северу, градови опкољени, после Бањске притисак приштинских власти на српску заједницу у овом делу јужне српске покрајине још више је појачан, постао је неподношљив.
Бањска је постала оправдање за нова хапшења, претресе, премлаћивања Срба, за нове оптужнице, потернице. Последњих пар година укинут је низ српских институција на Косову и Метохији, од општина у српском систему до поште, фондова пензионог и здравственог осигурања. Настављена је и изградња и ојачавање војних и полицијских база на северу на земљи Срба староседелаца.
У Северној Митровици отето је више локала и станова Србима, локале су преузели Албанци, заустављена је изградња кућа за Србе повратнике док је интензивирана изградња кућа за Албанце северно од Ибра. Резултат нових притисака су нова исељаваља Срба а према званичним подацима Београда за последњих неколико година КиМ је у тихом егзодусу напустило 30 посто Срба.
Србима на КиМ као мач изнад главе висе и претње Приштине да ће у скоро време у "косовски" систем бити интегрисани и здравство и школство што је изазвало ново узнемирење међу Србима.