Европска унија планира да понуди приступ јединственом тржишту земљама кандидатима од које неке и деценијама чекају на чланство. Али, постепена интеграција иде уз услов – да пристану да стану уз Унију у односу на "непријатељски настројене државе и индустријске конкуренте", наводи се у нацрту предлога Европске комисије до којег је дошао "Политико".
Земљама кандидатима биће понуђена до "сада невиђена постепена интеграција" у јединствено тржиште, укључујући несметану трговину и приступ истраживачким програмима, док се њихове пријаве за чланство буду разматрале, наводи се у нацрту плана.
"Јединствено тржиште је први приоритет за економску конвергенцију. Ранија интеграција отворила би могућности за компаније из Уније, ојачала европске ланце вредности и смањила стратешку зависност. Комисија ће утврдити где проверена усклађеност са прописима и капацитети за њихово спровођење омогућавају дубље учешће у истраживању, иновацијама и индустријској сарадњи, као и шири приступ тржишту. Приоритет треба дати могућностима које доприносе припремама за приступање и задовољавају заједничке економске и стратешке потребе", стоји у анализи користи које би земље кандидати добиле у периоду "пре проширења".
Анализа, коју надгледа виши саветник председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Александер Адам – бивши сарадник француског председника Емануела Макрона – могла би радикално да промени приступ ЕУ земљама у њеном суседству.
"Тренутно су готово све економске користи ближе сарадње резервисане за чланице, али ниједна нова држава није приступила Унији од Хрватске 2013. године. У оквиру Адамовог пакета мера, Украјини, Молдавији, Албанији и Црној Гори биће понуђене "мапе пута" осмишљене да у наредним годинама убрзају процес приступања. Други попут Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Србије и Турске, суочавају се са дуготрајним процесом, при чему расту страховања да би могле да изгубе интересовање за европске интеграције или да се ближе окрену Русији или Кини", наводи се у анализи у коју је имао увид "Политико".
Према плану Комисије, економске користи које се нуде земљама кандидатима зависиће од њихове подршке спољнополитичким циљевима ЕУ, док ће приступ јединственом тржишту зависити и од тога да ли те земље деле кључне технологије са непријатељски настројеним државама и трговинским конкурентима.
У чекаоници
Фон дер Лајенова у среду стиже у Албанију на разговоре у оквиру своје турнеје по Западном Балкану. Посетиће и Приштину и Северну Македонију.
Према анализи, крајњи циљ земаља кандидата треба да буде постајање пуноправним чланицама ЕУ.
"Приступање, међутим, захтева време. Земље кандидати морају да прођу кроз строг процес заснован на заслугама и да спроведу далекосежне и трајне реформе. То време треба у потпуности стратешки искористити како би се Унија припремила за већи број чланица и продубила постепена интеграција у областима од заједничког интереса", наводи се у документу.
Међутим, користи ће зависити од тога да ли земље испуњавају своје обавезе.
"Тамо где те обавезе нису испуњене, учешће мора остати подложно повратку на претходно стање. Приступ треба суспендовати или укинути када за то постоје разлози", упозорава се у предлогу.
Унутрашње промене
Садашње чланице ЕУ изразиле су забринутост због могућности да се у Унију приме нове земље које би потом одустале од својих обавеза и нарушиле кључне политике. За време мандата његовог бившег премијера Виктора Орбана, Мађарска је користила право вета како би блокирала санкције Русији и подршку Украјини, истиче се.
Адамова анализа – која би требало да буде представљена највишим званичницима 6. октобра, када се Фон дер Лајенова врати са турнеје по Западном Балкану – предложиће нове услове за земље које приступају Унији.
Међутим, ЕУ ће се такође мењати како би се прилагодила ширем чланству, далеко ширем од клуба богатих западноевропских демократија за који је првобитно била замишљена.
Према закључку анализе, Унија може да промени своја правила како би била мање подложна потезима појединачних чланица, без поновног отварања основних чланова права ЕУ и потенцијалног покретања националних референдума широм Уније.
Једна од разматраних могућности јесте промена правила како би више одлука могло да се доноси квалификованом већином држава чланица.
"Гласање квалификованом већином већ је опште правило у оквиру Уговора, али једногласност и даље остаје неопходна у неколико стратешки важних области. Како број чланица буде растао, ризик од одлагања или блокаде вероватно ће се повећавати", наводи се у документу.
Такозване "пасарела" клаузуле, које омогућавају доношење одлука већином гласова уместо једногласно, могле би да се користе како би се олакшало усвајање санкција, реакција на кризе у области људских права и распоређивање цивилних мисија у зонама сукоба, наводи се у анализи.
Међутим, за активирање тих клаузула у првом кораку потребна је једногласна подршка свих држава чланица.
Од лидера широм ЕУ биће затражено да се изјасне о питању начина довођења нових чланица у Унију – и о томе шта понудити земљама које још чекају – на дводневном самиту у Бриселу који почиње 15. октобра.
Комесарка за проширење Марта Кос, рекла је да нови предлози, у комбинацији са подршком престоница за убрзавање процеса, пружају прилику за "јесен проширења", у којој би могле бити спроведене промене без преседана.