Економске погодности које се нуде земљама кандидатима зависиће од њихове подршке спољнополитичким циљевима ЕУ, док ће приступ јединственом тржишту зависити и од тога да ли те земље деле кључне технологије са непријатељски настројеним државама.
Анализа, коју надгледа виши саветник председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Александер Адам – бивши сарадник француског председника Емануела Макрона – могла би радикално да промени приступ ЕУ земљама у њеном суседству.
"Тренутно су готово све економске користи ближе сарадње резервисане за чланице, али ниједна нова држава није приступила Унији од Хрватске 2013. године. У оквиру Адамовог пакета мера, Украјини, Молдавији, Албанији и Црној Гори биће понуђене 'мапе пута' осмишљене да у наредним годинама убрзају процес приступања. Други попут Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Србије и Турске, суочавају се са дуготрајним процесом, при чему расту страховања да би могле да изгубе интересовање за европске интеграције или да се ближе окрену Русији или Кини", наводи се у анализи у коју је имао увид "Политико".
Председница ЕК Урсула фон дер Лајен је на балканској екскурзији, али заобилази Београд, јер како каже, није у реду да долази пред изборе.
О томе да ли Брисел узима примат над националним држава за "Данас на РТ" говорио је историчар Миле Бјелајац.
"Када се осврнемо на 1989. годину док је била европска заједница, пре каснијег лисабонског устава, иде се ка тенденцији централизације, стварања доминације неколико најистакнутијих држава. Ово што се нуди онима који очекују да буду примљени, неки ће прихватити те услове, видећемо како ће до 2028. године, највероватније, проћи Црна Гора", казао је Бјелајац.
Истакао је да Србија још увек има право на суверену спољну политику, а чланством у ЕУ би то изгубила.
Бјелајац је казао да овом тренутку, када је политика ЕУ све пре него миротворна и када је из геополитичког разлога спремна да подржи рецидиве нацизма, тоталитаризма, када се све то толерише, и једна спонзорисана "држава" као што је "Косово", виде се ти двоструки стандарди.
"Поред свега онога што се дешава нашим земљацима у окружењу, питање да ли Србија ту себе види и сматрам да свака одговорна државна власт треба да се ослања на референдуме", навео је Бјелајац.
Оценио је да смо сада у ситуацији да се делимо на оне који су за очување мира и споразумевање и обострану сарадњу и Србија би требало да остане на том курсу сарадње.
Навео је да Брисел не води европску спољну политику, већ НАТО политику.
"Ако се сетимо фамозног поглавља 35 преговора, који је припремљен не случајно. Та политика двоструких стандарда је оно место које мора да изазове сумњу код свих који размишљају о тим интеграцијама", објаснио је гост емисије "Данас на РТ" и казао да се ЕУ дели на стари и придружени део.