Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти је након разговора са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, на заједничкој конференцији за новинаре у Приштини представио готово идиличну слику Косова и Метохије.
Пред Фон дер Лајеновом Курти се похвалио највећим привредним растом у региону, најнижим јавним дугом у Европи, успешном борбом против корупције, добром владавином права и, како је рекао, "изборном демократијом".
Похвалио се и тиме што је Светска банка и Међународни монетарни фонд више не сврставају "Косово" међу крхке земље погођене конфликтом.
Посебно је истакао да је Приштина "100 одсто усклађена" са заједничком безбедносном политиком ЕУ, што, како је навео, укључује и санкције против Русије. "Косово" је представио као "поузданог партнера" Европске уније, док је подршку грађана чланству у ЕУ описао као највећу у региону после Албаније.
А онда је дошао и до "изборне демократије".
Курти је поручио да би избори требало да се одржавају једном у четири године, а не "два пута годишње". Звучи прилично лепо – док се не погледа шта се у међувремену дешавало у Приштини.
Док Курти говори о "највећем привредном расту у региону", подаци приштинског Института GAP показују мало другачију слику. Према њиховим подацима, у последњих пет година више од 250.000 грађана "Косова" добило је боравишне дозволе у земљама Европске уније. Само током 2025. године издато је 43.747 таквих дозвола, а око 73 одсто корисника било је млађе од 34 године. Око 71 одсто дозвола важило је дуже од 12 месеци.
А то су само подаци за ЕУ – не обухватају одласке у САД, Канаду, Аустралију и европске земље које нису чланице Уније.
Ни Куртијева прича о успешној борби против корупције није тако ружичаста. Европска комисија у извештају за 2025. годину наводи да је на "Косову" потребно додатно унапредити истраге, кривично гоњење и правоснажне пресуде, док проблеми и даље постоје и у спровођењу антикорупцијског оквира.
Курти говори и о "доброј заштити људских права и слобода", док Срби на Косову и Метохији годинама указују на затварање српских институција, ограничавање приступа основним услугама, угрожавање имовинских права, као и на бројне случајеве узнемиравања и напада.
Да не говоримо о покушајима да се српско културно и историјско наслеђе представи као део албанске историје, али и о споровима око српске имовине и верских објеката, као и градњи и интервенцијама у заштићеним зонама без сагласности СПЦ.
Слична прича је и када је реч о српској имовини. Приштина наставља са рушењем објеката у власништву Срба на Косову и Метохији, а на обалама језера Газиводе до сада је срушено више од 30 објеката српских власника.
Поједини власници су против "Ибар-Лепенца" покренули судске поступке, а у случају мотела и бара "Језеро" суд је требало да одлучи и о захтеву за привремену меру којом би се спречило рушење до окончања спора. Објекат је, ипак, срушен 30. јула, док је судски поступак био у току. И све то док ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и САД изражавају "забринутост" због поступака приштинских власти.
А што се тиче "изборне демократије", и ту је стварност нешто другачија.
После избора 9. фебруара 2025. године није било могуће формирати власт, па су уследили нови превремени избори 28. децембра исте године, а затим и трећи парламентарни изборни циклус 7. јуна 2026. године. Дакле, за мање од годину и по дана – три парламентарна изборна циклуса.
Курти је у међувремену управљао у техничком мандату, а нову владу успео је да формира тек 13. септембра 2026. године.
Ни Скупштина није успела да буде конституисана у уставном року. Ипак, и поред пробијања рока, суд је сада закључио да је Скупштина конституисана иако ни овог пута није изабран један од потпредседника.
Подсетимо да је исти тај суд прошле године, међутим, изричито утврдио да Скупштина није била конституисана управо зато што није изабран један од уставом предвиђених потпредседника – онај из редова српске заједнице.
Сада је суд дао рок до 6. октобра за избор председника такозваног Косова. Ако посланици до тада не успеју да га изаберу, Скупштина се распушта по сили Устава и следе нови парламентарни избори.
Тако се Куртијева порука о изборима "једном у четири године" већ сада суочава са могућношћу још једног изборног циклуса.
Толико о четворогодишњој изборној стабилности.
И док је Курти пред Фон дер Лајен ређао успехе своје власти, председница Европске комисије му је поручила да је за све то ипак потребна једна, прилично основна ствар – институционална стабилност.
Фон дер Лајен је наравно истакла да верује у европску будућност "Косова", али и нагласила да је институционална стабилност "темељ за све друго", па и за напредовање ка Европској унији.
Курти је, дакле, Фон дер Лајен представио "Косово" као готово завршен европски пројекат. Само што ће, ако посланици до 6. октобра не изаберу председника, тај "завршени пројекат" морати поново на изборе.
Што ће рећи – све је спремно за Европу, само још да се некако заврше избори.