На фрапантан, пре који дан објављен податак Института ГАП да је са "Косова", из назови државе у којој тренутно живи једва милион становника, за пет година 250.000 људи добило визе за ЕУ, премијер Аљбин Курти одговорио је тако што је ухапсио деветорицу Срба из Зубиног Потока и оптужио их за – ратне злочине.
Нови талас хапшења Срба, Куртију ће вероватно за неку десетину или читав проценат поправити изборни рејтинг, на тзв. Косову се све више говори о четвртим изборима за пар година, али, тешко да ће хапшење Срба допринети да се у лажну државу врати и једна једина албанска породица од десетина хиљада колико их је за последњих само пар година неповратно отишло.
Тешко да осим општег сиромаштва, пензија од 120 евра, незапослености, преживљавања, који су на Косову и Метохији тако очигледни, ишта друго као подаци Института ГАП говори где је назови држава, са све западним менторима, стигла од проглашења тзв. независности, посебно за шест година Куртијеве владавине.
Према тим подацима, само током 2025. године скоро 44.000 Албанаца добило је дозволе за боравак у земљама ЕУ, 73 посто оних који су добили те дозволе било је млађе од 34 године, а 71 одсто издатих дозвола важило је дуже од 12 месеци. Ако се свему овоме дода и податак да се наведена статистика односи само на земље ЕУ, да овоме треба додати и исељавање у Америку, Канаду, Аустралију, европске земље које нису у ЕУ, да велики број Албанаца на Запад одлазе на црно, онда су пројекције по Куртија и лажну државу свакако још црње и горе.
Толико да је економиста Сафет Грџалију пре који дан оценио да 43.747 боравишних дозвола издатих 2025. грађанима тзв. Косова за земље ЕУ представља "озбиљан сигнал за будућност Косова". По његовом мишљењу, "ако емиграција постаје главни пут ка бољем животу, онда проблем није само у томе што људи одлазе, већ у томе каква се будућност оставља за собом".
"У основи Kосово нема независност нити може бити независно. Реч је о пројекту међународне заједнице и конструкцији која је послужила да се формално уруши међународни поредак и међународно право. Рекли су да је Kосово јединствен случај и да се неће понављати, а добили смо све супротно од тога", каже за РТ Балкан на 16-у годишњицу "независности" тзв. Косова новинар и књижевник Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница на Косову и Метохији.
По речима Ракочевића, "административни ентитет који је конституисан никоме није добра донео".
"У њему је једино задовољна екстремна мањина која држи моћ и новац. Већина Албанаца не види Kосово као извор сигурности и перспективе. Што се Срба тиче не може се говорити о томе шта су добили, јер им се 25 година узимају права, али је психологија њиховог опстанка заснована на сасвим другим принципима и чврстој вери да је Kосово света земља и да се са свете земље не може нестати", каже Ракочевић.
На друштвеном плану, каже Грџалију, одлазак породица и младих слаби заједнице, убрзава старење становништва и ствара нове демографске празнине.
"Гледајући у будућност, ризик је још већи: Kосово са мање радно способног становништва, нижим наталитетом, повећаном социјалном зависношћу и људским капиталом који гради економије других земаља", изјавио је Грџалију.
Колико су ментори са Запада од рата 1999. године и проглашења независности, колико је Аљбин Курти од ступања на власт пре шест година "усрећио Косово" још речитије говори податак који је 2022. године објавило тзв. Министарство унутрашњих послова назови државе према коме је у том тренутку 950.000 Албанаца са тзв. Косова живело у иностранству. Исте године објављен је и податак да се од 2018. до 2022. са КиМ иселило 156.080 људи, односно Албанаца. Свему овоме треба додати и не мали број Албанаца који на Запад одлазе на црно, без радних дозвола и виза.
Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша 2022. године објавио је процену према којој је у периоду од десет година, од 2008. до 2018. са Космета у земљу Европске уније емигрирало око 300.000 људи.
После безмало две деценије тзв. независности и шест година Куртијеве владавине, још поразнији за тзв. Косово су подаци о природном прираштају, наталитету. Истина је да су на ове податке утицале и општесветске прилике, глобалистички трендови, мање рођене деце широм света, али за тзв. Косово ови подаци далеко су неповољнији. На њих су утицали и поменути трендови али, свакако и "благостање" Куртијеве државе.
Податак да су жене, Албанке на Космету после Другог светског рата рађале у просеку седморо деце, да је 2004. та бројка пала на троје, 2015. на двоје, а 2024. на 1,5 дете у просеку, речит је сам по себи.
Према неким проценама, на Косову и Метохији 1987. године, под "неиздрживом српском влашћу и тортуром" рођено је 56.000 деце, док је 2022, треће године Куртијеве владавине и деценију и по од тзв. независности, рођено тек 31.420 беба, од тога 7.788 у иностранству, па су та деца тек накнадно уписана у матичне књиге.
Уз ово и податак да је 2016. на тзв. Косову било само 14.170 више рођених него умрлих, ова бројка у 2017. била је – 13.732, у 2018. – 12.770, а у 2019. – 11.238, 2024. – 10.888.
"Kосово је танка љуштура без садржаја, чији се живот одржава на инфузијама, помоћи западних земаља и новцу који шаљу Албанци који су отишли са Космета", изјавио је за РТ Балкан на још једну од годишњица тзв. независности Косова Живојин Ракочевић.
Бивша министарка финансија и бивша посланица ЛДK Хикмете Бајрами још је изричитија:
"Док Kурти већ шест година има уста пуна пропаганде о 'економском развоју и процвату', наша земља се суочава са дубоким сиромаштвом. Ситуација је још више забрињавајућа него што изгледа. Мерено по међународном прагу Светске банке од 3 долара дневно, Kосово има 10 посто екстремног сиромаштва, док Србија има 1,1 одсто, Албанија 0,3, Босна и Херцеговина 0,3, Црна Гора 2,5 и Северна Македонија 3,9 одсто. Дакле, Kосово остаје међу земљама са највећим сиромаштвом у региону. Економски развој се не мери само номинално… Живот за многе грађане постао је неподношљив, јер су њихове плате, уз ове цене, изгубиле вредност, па су грађани у кредитима."
Податке Института ГАП о 250.000 Албанаца који за пет година затражили визе земаља ЕУ, објашњавају и подаци да је, рецимо, данас, БДП по глави становника, номинално, у Словенији 35 до 40.000 долара, у Хрватској до 25.000, у Србији између 17. и 18.000, Црној Гори 14 до 16.000, Босни и Херцеговини 10 до 11.000, Северној Македонији 11 до 12.000, а на тзв. Косову једва 8 до 9.000.
Да је стопа незапослености у Словенији три до четири посто, у Србији осам до девет, у Хрватској пет до шест, у Црној Гори, БиХ и Северној Македонији око 11 посто, на тзв. Косову, по различитим изворима и методологијама између 15 и 30 посто. Да су просечне нето плате у Словенији око 1.500 евра, у Хрватској до 1.400, Црној Гори око 1.000, Србији 1.000, на тзв. Косову једва 500, вероватно и осетно ниже јер већина запослених у приватном сектору ради на црно... И по висини просечних пензија тзв. Косово је на последњем месту у региону.
За непуних три деценије тзв. независности и шест година Куртијеве владавине "Косово" је стигло на друго место најсиромашнијих земаља Европе, сиромашнија је само Молдавија, са 30 посто незапослених младих, са трећином младих који се нити школују нити обучавају за неки посао.
И, чему онда да се, у таквим околностима, надају Срби на Космету. Ако за Албанце нема добрих плата, нема пензија од којих се може живети, Аљбину Куртију преостаје да мобилност свог бирачког тела држи на – хапшењу и пребијању Срба. Јер, кад је овако "усрећио" своје сународнике, чему да се надају Срби сем новим хапшењима, малтретирањима, пребијањима, новим оптужбама и пресудама за наводне ратне злочине.
Што се тиче Албанаца, парадокс је све већи. Што их је више у дијаспори, што их је више побегло из косовске тужне збиље, од немаштине и сиротиње, Курти има све више гласова.