У Босни и Херцеговини се 4. октобра одржавају општи избори за Председништво БиХ (3 члана), Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ (42 посланика), Представнички дом Парламента Федерације БиХ (98 посланика), председника и два потпредседника Републике Српске, Народну скупштину Републике Српске (83 посланика), као и скупштине 10 кантона у Федерацији БиХ (289 заступника). Изборна места биће отворена од седам до 19 часова, до када је на снази изборна тишина.
Укупно се на изборима бира 518 представника народа, а на та места конкурисало 7.028 кандидата.
У Централни бирачки списак уписано је 3.408.517 бирача. Изван Босне и Херцеговине за гласање је регистровано 48.078 бирача, од чега путем поште 45.457 бирача и у дипломатско-конзуларним представништвима 2.621 бирач.
Грађани бирају на 5.569 бирачких места - 5.121 редовно бирачко место и 385 мобилних тимова, а гласаће се и у 20 дипломатско-конзуларних представништава БиХ у 13 земаља.
Бирачи право да гласају могу да остваре само уз показивање једног од докумената - личне карте, возачке дозволе или пасоша.
Ко је у трци за гласове?
Кандидати за српског члана Председништва БиХ су Жељка Цвијановић, Небојша Вукановић и Маринко Божовић. Према свим анкетама води Цвијановићева.
За бошњачког члана кандидовали су се Денис Бећировић, Бакир Изетбеговић, Семир Ефендић и Фахрудин Радончић, а за место хрватског члана боре се Славен Ковачевић, Даријана Филиповић и Зденко Лучић.
У Српској гласачи бирају посланике парламента, као и председника и потпредседнике Републике Српске. Битку за председника Републике Српске воде премијер Саво Минић из СНСС, као кандидат владајуће коалиције Милорада Додика и председник Српске демократске странке Бранко Блануша, кога подржава више опозиционих странака.
Блануши је ово друга трка за председника, а прву је изгубио од Синише Карана из СНСД-а за 10.000 гласова. Минић је задовољан како је прошла кампања.
"Све оне импресије које смо добили и које смо остварили са нашим народом показују да смо управо радили оно што су од нас очекивали, а то значи да ћемо имати поверење у недељу и да идемо у још једну велику историјску победу", истакао је Минић сумирајући кампању.
Како је истакао Блануша, за њега је један од задатака "доследно спровођење Закона о испитивању порекла имовине".
"Морамо вратити институцију конкурса која практично не постоји када је у питању јавни сектор", додао је.
У Федерацији БиХ грађани бирају посланике Представничког (доњег) дома ентитетског парламента и чланове скупштина десет кантона. За разлику од Републике Српске, у Федерацији БиХ се председник и потпредседници не бирају директно, већ их именује парламент тог ентитета.
Додик није кандидат, али је "председник свих председника"
Председник СНСД-а Милорад Додик по први пут након 30 година није кандидат због забране политичког деловања (одлуком суда БиХ због непоштовања одлука бившег нелегалног високог представника Кристијана Шмита). Но, кампања СНСД-а управо се базирала на континуитету његове власти, а Додик је био присутан у кампањи. Такође, састао се и са страним државницима, међу којима је и председник Русије Владимир Путин.
"Многима је овде јасно какве смо битке добили на међународном плану које нису биле нимало једноставне и лаке. Од потпуне политичке и економске изолације, дошли смо до позиције да на међународном нивоу разговарамо са најрелевантнијим факторима", рекао је Додик који је ишао и у Сједињене Америчке Државе, као и Израел где се састао са премијером Бенјамином Нетанјахуом.
Улога Додика у кампањи, могла би се најбоље описати, реченицом из једног од његових интервјуа када се нашалио да је "председник свих председника".
Бирачима пре гласања потребан курс
Ово су први избори у БиХ који ће бити спроведени уз употребу биометријске идентификације бирача и скенера гласачких листића. У јавности је било изјава да се гласачки листић попуњава као "лото", а грађани се малтене морали да прођу обуку како да бирају.
Уводена је електронска идентификација бирача и скенирање гласачких листића, а листићи се, према новим правилима, попуњавају искључиво посебним фломастером. Дакле, не може се на гласање са својом оловком.
"Уз гласачке листиће, гласачи преузимају кандидатску листу и заштитну фасциклу те иду у гласачку кабину. Гласачки листићи имају нови изглед и означавају се искључиво посебним фломастером који се налази у гласачкој кабини. Обавезно прочитајте упутство. На гласачким листићима на којима су наведена имена појединачних кандидата потпуно испуните кружић испред имена само једног кандидата", наводи се у детаљном објашњењу Централне изборне комисије.
Дакле, гласачки листић ће бити важећи само ако се обоји целокупна унутрашњост кружића.
"Након гласања, гласачке листиће без пресавијања ставите равно у заштитну фасциклу. У скенер стављате један по један гласачки листић лицем окренут према доле. Заштитну фасциклу и кандидатску листу обавезно вратите члану бирачког одбора", објашњено је.
Из ЦИК-а наводе да је тајност гласања обезбеђена. Ако нешто закаже, а не буде могло да се поправи, машине ће заменити добри стари папир, те ће се гласање наставити на традиционалан начин.
С обзиром на нова правила у септембру су одржани тест избори, односно проба пред право гласање.
Процена је да ће изборе пратити око 30.000 посматрача.