Порасли албански апетити у Црној Гори: Ко жели да "отцепи" престоницу Светог Јована Владимира

Потпредседник Владе Црне Горе и министар економског развоја Ник Ђељошај, из Албанског форума, затражио је да Крајина, подручје у оквиру општине Бар, добије статус градске општине, али из Министарства јавне управе указују да за то нема законских услова јер Бар нема статус града, већ општине, преносе подгоричке "Вијести".

Ђељошај, који иначе тврди и да је Улцињ албански град, крајем септембра је Спајићу испоставио захтеве за покретање дијалога и израду правне, економске и територијалне анализе за формирање градске општине Крајина, као и пакет мера политичке, административне и фискалне децентрализације.

Притисак Албанаца у Црној Гори: Траже већа права за језик и симболе, српски језик нико не спомиње

Из одговора МЈУ, којим руководи Ђељошајев партијски колега Мараш Дукај, произилази да овај захтев не може бити реализован јер нису испуњени услови прописани Законом о локалној самоуправи.

Општина Бар није одговорила на питања "Вијести" о иницијативи Албанског форума, док Ђељошај није желео да објасни зашто је покренуо ово питање нити да ли је о томе разговарао са представницима локалне самоуправе и мештанима Крајине.

Реаговао је председник Скупштине општине Бар и посланик Европског савеза Бранислав Ненезић, који је оценио да се "перфидним и скривеним иницијативама, финансираним са стране" покушава нарушити суживот у Бару и град вратити "политикама подела". Поручио је да "неки желе насилну етнофедерализацију наше општине, свађајући Шестане и Крајњане, наше Баране".

Још један удар на СПЦ у Црној Гори: Албанске странке поново траже уклањање цркве на Румији

Премијер Милојко Спајић је крајем прошлог месеца, коментаришући захтеве Албанског форума, рекао да их још није видео, али поручио:

"Нити је Влада чаробна лампа, нити сам ја Аладин да испуњавамо жеље", уз оцену да све легитимне захтеве треба размотрити кроз договор и компромис.

Скадарску, односно Барску Крајину, данас чини више од 20 села смештених између Румије и обале Скадарског језера, међу којима су највећи Острос, Мурићи и Ливари. Према попису из 2023. године, у Крајини већински живе Албанци, а у неколико села сви пописани становници изјаснили су се као Албанци. У Бобовишту их је 113 од укупно 115 становника. Због малог броја становника, МОНСТАТ није објавио податке о националној припадности за Велики Острос и Цклу.

Иначе, Крајина је једна од најважнијих области за свеукупну српску историју, будући да представља саму колевку и прво уставно и духовно средиште најраније средњовековне српске државе Дукље.

У Крајини је владао Свети Јован Владимир, дукљански кнез с почетка XI века, чија се престоница налазила код цркве Пресвете Богородице, која је касније постала позната као манастир Пречиста Крајинска, један од најзначајнијих средњовековних споменика на подручју Скадарске Крајине.

Сматра се да је у овом манастиру написано и Маријинско јеванђеље, један од најстаријих старословенских рукописа из XI века, писан глагољицом.

Куда иде Црна Гора када албанске странке поново траже уклањање цркве на Румији, потпредседник владе Ник Ђељошај јавно поручује да је "Улцињ албански град", а сада тражи и да се Крајина "отцепи" од Бара?