Скупштина општине Котор на сутрашњој седници гласаће о промени имена градског базена, а документ о томе одборницима ће доставити председник Општине Владимир Јокић, сазнаје подгоричка "Побједа".
Базен је до 2021. године носио име Никше Бућина, партизана и антифашисте који је погинуо 1944. године, а онда је понео име Зорана Џимија Гопчевића, једног од највећих црногорских ватерполиста, који је са репрезентацијом Југославије освојио олимпијско сребро у Москви 1980. године, европско сребро и светску бронзу. Био је и дугогодишњи капитен которског "Приморца", са којим је освојио шампионску титулу и Куп Југославије.
Међутим, одлука је у Хрватској дочекана "на нож", а разлог за овако бурну реакцију јесте то што је Гопчевић деведесетих, као резервиста ЈНА, службовао у својој Боки и био чувар у Морињу, иако је реч о прихватном центру ЈНА у којем нико од Хрвата није убијен.
У том месту је, иначе, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".
Загреб инсистира на одштети за, како наводе, "логораше" у Морињу, а не спомињу логор "Лора" где је убијено 14 војника из никшићко-шавничке групе, и поред тога што постоји сведочење јединог преживелог Веселина Бојовића да је правио сандуке од дасака, за убијене саборце.
Још једна интересантна чињеница је то да Загребу све до 2021. године Гопчевићево име није сметало. Напротив.
Загребачки ВК "Медвешћак" је 2013. године у Котору учествовао на Меморијалном турниру "Зоран Гопчевић".
Када је Скупштина општине Котор 2015. године одлучила да једна улица понесе име прослављеног ватерполисте, "за" је гласала и Хрватска грађанска иницијатива.
А уочи годишњице Гопчевићеве смрти, у јулу 2020. године, иницијативу да обновљени зимски базен понесе име прослављеног ватерполисте покренуо је тренер Павле Вичевић, иначе отац Мирка Вичевића, тадашњег председника Хрватског грађанског друштва Црне Горе.
Дакле, име човека који је годинама био део которске спортске традиције није било спорно ни Загребу, ни хрватским спортским представницима, нити политичким представницима Хрвата у Црној Гори. Проблем је настао тек када је базен 2021. године и званично понео његово име.
Хрватска је потом питање назива базена подигла на државни ниво, а промена имена временом је постала један од захтева Загреба у спору са Подгорицом, који се прелио и на европски пут Црне Горе.
Наиме, промена имена бaзена у Котору је један од услова које Црна Гора треба да испуни да не би била блокирана од Хрватске на европском путу.
Поред преименовања базена, Загреб од Подгорице тражи решавање читавог низа отворених питања: повратак школског брода "Јадран", питање Превлаке, решавање судбине несталих лица, процесуирање ратних злочина, решавање имовинских питања хрватских држављана и питање одштете за хрватске држављане који су били заточени у Морињу, а недавно је хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман на тај списак додао и потраживање наводне хрватске својине вредне 2,7 милијарди долара.
Црна Гора је у међувремену учинила готово све што се од ње тражило на путу ка ЕУ. Приступила је НАТО-у, увела санкције Русији, придружила се војној подршци НАТО-а кроз учешће у обуци украјинских војника, а од октобра је увела и визе за руске држављане. Уз то, Подгорица је годинама испуњавала услов за условом које су пред њу постављале западне амбасаде.
Ипак, Поглавље 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, а отворено је још 2014. године, и даље није затворено. И овде је рампу, као и у случају других билатералних питања, поставио Загреб.
Подгорица је у међувремену направила и конкретне уступке. Хрватској је предала Дом културе "Јосип Марковић" у Доњој Ластви, обновила рад комисија за нестале и за заштиту права националних мањина и интензивирала рад на питањима ратних злочина, имовине, Мориња, "Јадрана" и границе. Сада је, по свему судећи, на ред дошло и име которског базена.